Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da su izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom spremne i da javna rasprava počinje 17. jula. Ministar je istakao da očekuje da se u parlamentu usvoji tokom septembra, nakon čega može početi i primena tog zakonskog rešenja.
“Od septembra ili oktobra za svako prvorođeno dete biti isplaćeno po 500.000 dinara, a za drugorođeno dete roditelji će dobijati po 600.000 dinara.
Briga o porodici je važna. Usvajanjem izmena ovog zakona ispunjava se obećanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića koje je dao građanima”, istakao je Mali.
On je rekao da je, osim ovog važnog zakona, za građane Srbije lepa vest i da je uspešno završena treća revizija aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), uz ocenu te institucije da je Srbija svetla tačka u evropskoj ekonomiji.
“Svaki postavljeni cilj smo postigli. Pred nama su dalji veliki ciljevi predviđeni Programom ‘Srbija 2027’, a kroz koji će ukupno biti uloženo 17,8 milijardi evra u putnu infrastrukturu, obrazovanje, energetiku, zdravstvo i sve što podiže kvalitet života i životni standard građana”, rekao je Mali.
Ministar finansija je izveštaj MMF-a ocenio kao potvrdu da je Srbija na pravom putu, i dodao da je u prvom kvartalu ove godine ostvaren rast BDP-a od 4,7 odsto, što je najviši rast u Evropi, te da je cilj rast BDP-a od 3,8 ili četiri odsto u ovoj godini.
“To su velike cifre imajući u vidu niz globalnih izazova za svetsku ekonomiju”, naglasio je Siniša Mali.
Prema njegovim rečima, Srbija, uprkos svim izazovima, beleži rekordan rast, priliv stranih direktnih investicija od 4,5 milijardi evra prošle godine i 2,3 milijarde u prvih šest meseci ove godine, rekordno nisku nezaposlenost uz rekordno visoku zaposlenost.
Istakao je i da je obezbeđena dodatna stabilnost kupovinom pet tona zlata čime je Narodna banka Srbije podigla rezerve zlata na 46 tona, da Srbija ima rekordan nivo deviznih rezervi, te 700 milijardi dinara na računu u ovom trenutku uz, kako je rekao, održavanje javnog duga ispod 50 odsto BDP-a.
“Veoma odgovorno i pažljivo vodimo računa o svakom dinaru, ulažemo u auto-puteve i brze saobraćajnice kojih je devet u izgradnji, u pruge, infrastrukturu, ali čuvamo makroekonomsku stabilnost, što primećuju i sve međunarodne finansijske institucije”, rekao je Mali.
Kako je naveo, sve važne odluke se donose nakon objektivnog sagledavanja stvari, a uprkos činjenici da nije sve idealno, i da su veliki svetski izazovi i na Bliskom istoku, i u Ukrajini, Srbija je spremna da reaguje i na nove krize.
Ministar finansija je precizirao da Srbija ima jasan cilj da 2027. godine, sa organizacijom Međunarodne specijalizovane Ekspo izložbe, dostigne 100 milijardi evra BDP-a, što će, kako je rekao, biti tri puta veći BDP u odnosu na 33 milijarde koliko je iznosio pre 10 -11 godina.
“Sa većim BDP-om, Srbija postaje snažnija”, istakao je.
Važno je, dodao je Mali, da se nastavi sa pronalaženjem novih izvora rasta u čemu je litijum važna tema za Srbiju sa kojim bi, ocenio je, naša zemlja postala snažnija i ekonomski i politički.
“To postaje najvažnija sirovina bez koje neće moći da se proizvode ni mobilni telefoni ni električni automobili. Zamislite da Saudijska Arabija nije iskoristila svoja nalazišta nafte”, rekao je Mali.
Pitanja u vezi sa litijumom postaju pitanja od nacionalnog značaja, naveo je Mali, i dodao da se ta tema otvara i u Srbiji o čemu će se razgovarati sa svima, ali da je važno da se iskoristi taj potencijal.
Ministar finansija je poručio i da bi se time napravio ceo lanac vrednosti, uz postrojenje koje se bavi preradom, potom sa otvaranjem fabrika baterija, električnih vozila što bi sveukupno dalo između 10 i 12 milijardi evra doprinos BDP-u, uz 20.000 novih radnih mesta u Srbiji.
“Od nas zavisi da li ćemo iskoristiti tu šansu. Hoćemo sa svima da pričamo kako bismo doneli stratešku odluku. To je dugoročni projekat, sve bi moralo da se uradi po najvišim standardima, ali je činjenica da je to ogromna šansa za Srbiju”, naglasio je Mali.
On je objasnio da bi novi izvori rasta doneli Srbiji komparativnu prednost uz dalji rast životnog standarda.
Mali je podsetio i da je u aprilu prosečna zarada iznosila 825 evra, što je realni rast zarada od 10 odsto u odnosu na april prošle godine.
“U dinamici smo da ćemo do decembra 2025. imati prosečne zarade od 1.000 evra, da bismo 2027. godine stigli do planiranih 1.400 evra prosečnih plata. Govorimo o velikim projektima, ali vodimo računa o građanima”, zaključio je Siniša Mali.
(RTV)
