Kada je 28. maja 1987. godine na Crveni trg u Moskvi sleteo mali sportski avion Cesna, iz njega izašao devetnaestogodišnji Matijas Rust i šokiranim sovjetskim građanima rekao da je iz Zapadne Nemačke, zanemeo je i Sovjetski Savez i ceo svet.
Dan pograničnih jednica Sovjetskog Saveza koji se obeležavao na današnji dan 28. maja na moskovskom Crvenom trgu, izmamio je veliki broj ljudi, koji su hteli da iskoriste topli dan za uživanje. Dok se proslava bližila kraju, veliki broj Moskovljana sa znatiželjom je pogledao u nebo kada je čuo zvuk avionskog motora, iako se znalo da je preletanje Kremlja i Crvenog trga strogo zabranjeno. Buka avionskog motora bila je sve jača i jača, kada se pred šokiranim ljudima pojavio maleni sportski avion Cessna -172R koji je tačno u 18:15 časova po moskovskom vremenu sleteo pored crkve Svetog Vasilija Blaženog, a iz njega, na očigled prisutnih Moskovljana izašao mladić u crvenom kombinezonu, koji će u narednim danima da uzdrma SSSR i čitav Istočni blok.
Rust je bio pilot amater koji je do tada uspeo da sakupi svega 50 sati leta, a u Moskvu je ilegalno doleteo iz Helsinkija. Rekao je da mu je cilj bio da učini prvi korak kako bi se srušila “Gvozdena zavesa” koja je delila Evropu, da ga je zaokupljala moguća nuklearna katastrofa u slučaju konflikta Amerike i Sovjetskog Saveza, da je želeo da ohrabri reforme koje je pokrenuo Mihail Gorbačov i da aktivno učestvuje u „Perestrojci“.
„Hteo sam da ostavim poruku čovečanstvu i to sam učinio. Iskreno verujem da sam Perestrojku zapravo ja ubrzao”, izjavio je Rust mnogo godina kasnije.
I jeste na neki način. To što je tinejdžer u sportskom avionu neprimećen doleteo do Moskve i pored silnih radara, raketa PVO i vojnih aviona, izazvalo je tektonske promene u sovjetskom rukovodstvu. Zbog toga što se ispostavilo da i pored ogromnih sredstava koja se troše na jačanje bezbednosti i odbrane zemlje ta odbrana ne funkcioniše, na sednici Politbiroa Komunističke partije SSSR-a, koja je održana nekoliko dana posle Rustovog sletanja, smenjena su tri maršala Sovjetskog Saveza, među njima ministar odbrane i načelnik protivvazdušne odbrane, više od 300 generala i pukovnika bili su prinuđeni da podnesu ostavke i odu u penziju. Takva čistka u vojsci nije se desila još od Staljinovih vremena.
I tada i danas kruže teorije da je Rustovu avanturu u stvari organizovao Gorbačov sa svojim saradnicima, da bi imao izgovor da počisti iz vojnog vrha kadrove koji su se protivili „Perestrojci“ i „Glasnosti“, ali dokazi za tako nešto nikada nisu izneti. Kako god, Rustov let je delovao kao kamenčić koji je pokrenuo lavinu. Dva meseca po Rustovom sletanju u Moskvu, tadašnji američki predsednik Ronald Regan i Mihail Gorbačov potpisali su sporazum o zabrani korišćenja nuklearnog oružja srednjeg dometa (iz koga su se SAD povukle 2019. godine). „Perestrojka“ se nastavila, Sovjetski Savez se raspao 1990. godine, i činilo se da je Hladni rat završen.
Matijas Rust je uhapšen ubrzo pošto je sleteo na Crveni trg. Na suđenju je na pitanje kako se nije bojao da će biti oboren odgovorio: “Imao sam kacigu, koja me je štitila”. Za tužilaštvo je to bio dokaz da sa njim nešto nije u redu, ali je ipak osuđen na četiri godine zatvora „zbog huliganizma, kršenja pravila vazdušnog saobraćaja i ilegalnog upada preko sovjetske granice“.
Oslobođen je posle 18 meseci na zalaganje nemačkog ministra spoljnih poslova Hansa Ditriha Genšera, ali je i posle povratka u Nemačku imao buran život. Dok je služio civilni vojni rok u jednoj bolnici izbo je nožem koleginicu koja je odbila njegovo udvaranje, zbog čega je bio osuđen na dve i po godine zatvora.
U Rusiju se vratio 1994. godine neuspešno pokušavajući da se sretne sa Gorbačovom, u Moskvi je dve godine radio kao prodavac cipela. Kasnije je putovao po svetu, oženio se u Indiji i prešao u hinduizam. Nekoliko puta je u Nemačkoj kažnjen zbog krađe, posle je pričao da je živeo od profesionalnog igranja pokera, da se skrasio u drugom braku radeći kao analitičar u jednoj švajcarskoj finansijskoj kompaniji.
Cesna kojom je izveo istorijski let izložena je u Nemačkom tehnološkom muzeju u Berlinu.
(Vreme)
