Vernici iz cele biskupije su pozvani da dođu na obeležavanje istorijskog događaja. Sa kardinalom Parolinom moći će da se sretnu na Tekijama, a u Kapeli mira to neće biti moguće.
Na lokaciji današnje Kapele mira, koja je i izuzetan spomenik kulture, Karlovački mir je sklopljen 1699. godine. Time su posle šesnaestogodišnjeg ratovanja zaustavljena turska osvajanja. Mir je potpisan između Svetog saveza i Turske, uz posrednike iz Engleske i Holandije. Svetu ligu činile su Austrija, Poljska, Venecija i Rusija.
„Taj događaj je bio velika prekretnica u kojoj su snage Zapada i Istoka počele da se drugačije odmeravaju. Obeležavanje 325. godišnjice biće naša molitva za mir koji nam je nužno potreban u vremenu kada se zvecka oružjem i aktuelni su sukobi u svetu”, kaže velečasni i dodaje da i sama kapela iskazuje univerzalnu čovečansku težnju za mirom.
Tadašnja drvena baraka u kojoj je potpisan mir, pedesetak metara niže od današnje građevine, imala je četiri ulaza da bi potpisnici u isto vreme ulazili na pregovore. Smatra se da je tada prvi put u svetskoj diplomatiji korišćen okrugli sto. Po ugledu na staru dvoranu, Kapela mira je podignuta najpre 1710. godine.
„Tada su neki ljudi na drugom nivou civilizacije uspeli da uspostave mir, pa to može biti primer i za nas, koji se smatramo civilizovanijim i naprednijim”, dodaje Perić.
On navodi da su na skup 18. septembra pozvani predstavnici svih zemalja naslednica potpisnica Karlovačkog mira, kao i patrijarh Srpske pravoslavne crkve, premijer Miloš Vučević, ministri pravde i kulture, rukovodstva pokrajine Vojvodine, grada Novog Sada i Sremskih Karlovaca. Sem biskupa, očekuju se dolasci, dodaje, i predstavnika jevrejske i islamske zajednice, Reformatorske crkve.
Uz prigodne govore i međureligijsku molitvu, predviđeno je i da na kraju svi zajedno ispred Kapele posade stablo masline kao drevnog simbola mira.
Današnji izgled ove građevine je iz 1814. godine. Nekoliko puta je obnavljana, a i danas je zrela, smatra njen rektor Perić, za obnovu.
(Politika)
