Đurđevdan, slava koju slavi veliki broj porodica, obeležava se 6. maja a po starojulijanskom kalendaru 23. aprila
Đurđevdan se u narodu poznat kao granica između zime i leta. Ovu slavu prate brojni narodni običaji, koji se poprilično razlikuju zavisno od kraja u kome se praznik obeležava. Ono što je jedinstveno je “Đurđevdanski uranak” – pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci…
Običaji
Mnoga domaćinstva praktikuju da uveče uoči Đurđevdana ili na sam dan ali pre zore, neko od ukućana izlomi zelenih grančica u najbližoj šumi i da sa njima okiti vrata i prozore na kući i kapiji jer po starom verovanju to se radi da bi godina i dom bili berićetni, “da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru”.
Venčići od Đurđevdanskog cveća se pletu od đurđevka, mlečike i drugog, i njime se kite ulazna vrata na kući i ulazna kapija. Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu, iliti- do sledećeg Đurđevdana
Slava se u različitim krajevima obeležava na različite načine, te se time i običaji znatno mogu menjati. Dok je u nekim domaćinstvima neki običaj svake godine prisutan- neki čak nikada nisu ni čuli da on postoji kod pravoslavnih vernika koji obeležavaju Đurđevdan
Vesna Bilić
