Zbog odluke da ne igra sledeće nedelje u Sinsinatiju, Novaku Đokoviću preti pad na treće, a možda i četvrto mesto svetske liste. Najbolji teniser svih vremena je prošle godine osvojio ovaj američki masters u fenomenalnom stilu savladavši u finalu Karlosa Alkarasa i tako zaradio 1.000 poena.
Janik Siner brani titulu u Montrealu, ali ako loše prođe, pa onda ponovi neuspeh u Sinsinatiju, Alkaras ili Zverev bi mogli da ga ugroze, mada je to više u domenu teorije.
Ono što je za Đokovića bitno to je da njemu rejting odavno nije prioritet – još otkako je srušio rekord Rodžera Federera. Prošlonedeljnim osvajanjem zlatne medalje u Parizu zaokružio je sve što je najviše želeo u tenisu, tako da mu je sada prioritet da se dobro odmori i proslavi veliki uspeh.
Nole će na Ju-Es open najverovatnije doći bez ijednog meča na betonu mada postoji opcija da zaigra u Vinston-Sejlemu u nedelji pred njujorški gren slem, kao što je uradio u Ženevi pred Rolan Garos.
Verovatno su šanse za to minimalne, jer nema razloga se se forsira, pogotovo što je ovog leta dokazao da je toliko superioran da može da pobeđuje mimo svake teniske logike.
Dva poslednja podviga su dovoljna za to – na Vimbldonu je došao do finala iako do pred sam početak nije bio siguran da li će uopšte moći da igra posle operacije meniskusa. Čak i tako nepripremljen stigao je do borbe za pehare.
Na Olimpijadi je došao do zlata savladavši Alkarasa koji je pre toga osvojio Rolan Garos i Vimbldon. I sam Đoković je priznao da je Španac trenutno najbolji na svetu, ali je i pored toga uspeo da ga pobedi. I to posle svih problema koje je imao ove godine. Ne treba zaboraviti da Nole do dolaska u Pariz nije osvojio nijednu titulu u ovoj sezoni. Prvi put u karijeri je stigao do avgusta bez ATP trofeja.
Rang lista posle Sinsinatija je bitna jer se na osnovu nje određuju nosioci za Ju-Es open. Ali kako je ranije napisano, Đoković je ovog leta dokazao da mu je potpuno svejedno da li je drugi, treći ili četvrti nosilac. Ono što presuđuje je njegov kvalitet a ne pozicija na rang listi.