Poplave u Srbiji su došle nakon obilnih padavina i snažnog ciklona koji je zahvatio centralni deo Balkanskog poluostrva u drugoj polovini maja meseca 2014. godine. Padavine su obuhvatile ceo prostor Srbije i za 24 časa izlučeno je preko 100 litara kiše po kvadratnom metru.
Tokom treće nedelje maja 2014. godine, velike kiše su pogodile Srbiju, a njih je
izazvalo polje niskog vazdušnog pritiska koje se formiralo iznad Jadranskog mora. Zabeležene su rekordne količine padavina; više od 200 mm kiše je palo u zapadnoj Srbiji tokom jedne nedelje, što je jednako količini tromesečnih padavina pod uobičajenim uslovima i sve to je dovelo do katastrofalnih poplava, piše Informer.rs
Kako podseća ovaj portal, velike padavine su dovele do brzog i velikog povećanja nivoa velikih reka u Zapadnoj, Jugo-zapadnoj, Centralnoj i Istočnoj Srbiji, na Savi, Tamnavi, Kolubari, Jadru, Zapadnoj Moravi, Velikoj Moravi, Mlavi i Peku. U slivu reke Save gde je najviše kiše palo, posledice su bile dvostruke. Kao prvo, došlo je do naglih poplava u pritokama na kojima je nivo reke skoro odmah po početku padavina porastao, a zatim je brzo opao na normalan nivo kada su kiše prestale da padaju.
Za razliku od pritoka, nivo reke na Savi je dostigao vrhunac onda kada su kiše već prestale, ali se voda povlačila mnogo sporije posle dostizanja najvišeg vodostaja (po nekima 20-30 cm dnevno). Ovo kašnjenje je uzrokovano vremenom koje je potrebno da voda protekne kroz čitav rečni
sliv uključujući i uzvodne delove Save.
Velike padavine i porast nivoa vode su imali tri neposredna efekta:
– Nagla plavljenja visokog intenziteta koja su za posledicu imala potpuno rušenje
kuća, mostova i delova puteva (u Krupnju i u okolini Šapca).
– Povećani nivo vode je za posledicu imao velike poplave u urbanim delovima
(naročito u Obrenovcu) i u ruralnim krajevima (oko Šapca).
– Povećan protok podzemnih voda doveo je do stvaranja brojnih klizišta (oko
Krupnja i Bajine Bašte).
Ukupno gledano, poplave su pogodile oko 1,6 miliona ljudi koji žive u 38 opština i gradova koji su smešteni uglavnom u centralnoj i zapadnoj Srbiji, dva grada i
i 17 opština su teško pogođeni.
Usled poplava oko 32.000 ljudi je evakuisano iz svojih domova, od kojih je 25.000 iz
Obrenovca. Većina evakuisanih lica su se smestili kod svojih rođaka, ali nekih
5.000 ljudi je moralo da budu privremeno smešteno u kampovima koje su oformili
Vlada i Crveni krst Srbije. Tokom ove prirodne katastrofe 51 osoba je izgubila
život, od čega se 23 udavilo.
Uz negativni direktni efekat koji su poplava i klizišta imali po stanovništvo, oni
su prouzrokovale dodatne probleme u pogledu životnih uslova i životnog okruženja. Poplave su oštetile nekoliko objekata zdravstvene zaštite i morali su da budu privremeno zatvoreni, a pružanje usluga zdravstvene zaštite stanovništvu je moralo da bude privremeno obustavljeno. Takođe, mnoge škole su oštećene i neke su korišćene kao privremena skloništa za evakuisane stanovnike, nastava je
obustavljena, a školska godina je ranije okončana. Reagujući na katastrofalne poplave i klizišta koja su se posle poplava pojavila, Vlada Republike Srbije je 15. maja proglasila vanredno stanje na čitavoj teritoriji zemlje.
Poplave i klizišta su izazvale smrt 51 lica, od kojih se 23 udavilo. Uz to, još
31.879 ljudi je privremeno evakuisano iz svojih poplavljenih i uništenih domova, od
kojih je 24.000 iz Obrenovca. Većina evakuisanih su se smestili kod rođaka, ali oko 5.000 njih su smešteni u privremenom smeštaju koji su organizovali Crveni krst Srbije i Vlada RS. Ovo je za rezultat imalo udvostručavanje interno raseljenih lica u čitavoj zemlji, a ona su preovlađivala i pre poplava.
Procenjeno je da ukupna vrednost uništenih dobara u 24 pogođene opštine koje su
obuhvaćene. Procena iznosi 885 miliona evra i da vrednost gubitaka iznosi 640
miliona evra, što daje ukupan iznos od 1.525 miliona evra. Ova cifra predstavlja oko 3 % ukupnog bruto domaćeg proizvoda čitave zemlje, i pruža uvid u razmere katastrofe koje su izazvale poplave i klizišta, podseća portal Informer
Vesna Bilić/ Informer.rs
