Bosna i Hercegovina spremna je da pravosudnim institucijama Srbije i Hrvatske ustupi na procesuiranje jedan određeni broj predmeta ratnih zločina. To su predmeti sa imenima osumnjičenih, optuženih pa i osuđenih za najteža krivična dela koji su nedostupni pravosudnim organima BiH, odnosno koji se nalaze u dve pomenute susedne zemlje. O nameri BiH da pokuša da na ovakav način stane u kraj „beguncima” i da ih privede pravdi razgovarao je pre neki dan u Sarajevu sa predstavnicima pravosudnih organa BiH i udruženja porodica žrtava glavni tužilac Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Hagu Serž Bramerc.
Nakon sastanka Bramerc je izjavio da regionalna saradnja mora i treba da bude bolja. Predaja predmeta nije, kako kaže, „idealno rešenje”, ali je jedino moguće u postojećim okolnostima. To je, napomenuo je on, mišljenje i ministara pravde i čelnika vlada u Beogradu, Zagrebu i Podgorici, s kojima je ranije razgovarao i koji su se složili da „nema druge opcije”.
„Stotin osumnjičenih za zločine počinjene na području BiH, koji nisu procesuirani, našli su sigurno utočište u susednim zemljama i dobili su njihovo državljanstvo. Ustavi tih zemalja stvaraju prepreke za njihovo izručenje BiH i jedini način da se pravda zadovolji jeste da se suđenje prebaci u te zemlje. U suprotnom ne možemo očekivati nikakav napredak”, rekao je Bramerc novinarima u Sarajevu.
Ustupanje predmeta kolegama iz susednih zemalja zdušno podržava i predsednik Visokog sudskog i tužilačkog saveta BIH (VSTS) Halil Lagumdžija, jer on to vidi kao jedinu mogućnost da se izađe iz „ćorsokaka” i da se pokrenu procesi od kojih su neki, bezmalo, tri decenije na čekanju. Prepoznali su, kako kaže, problem i zaključili da se predaja predmeta nameće kao imperativ ili će u suprotnom „počinioci ostati nekažnjeni”.
„Više od 40 odsto predmeta ratnih zločina odnosi se na one koji su nedostupni našim pravosudnim organima. U pitanju je 313 predmeta sa ukupno 400 imena. U Srbiji se nalazi 134, što osumnjičenih što optuženih ili osuđenih. Otprilike toliko ih ima i u Hrvatskoj, dok je preostali broj njih sigurno utočište našao u drugim zemljama sveta”, izjavio je Lagumdžija nakon razgovora sa Bramercom.
On tvrdi da će, u slučaju da predmeti ne budu prebačeni nadležnim institucijama u Srbiji i Hrvatskoj, „begunci ostati nedirnuti od pravde”. Od Bramerca očekuje pomoć u smislu da on insistira na poboljšanju regionalne saradnje kako bi prebacivanje predmeta bilo završeno na zadovoljavajući način.
Predstavnici udruženja žrtava, prevashodno onih iz Republike Srpske koja su odavno izgubila poverenje u Sud i Tužilaštvo BiH, ne veruju mnogo ni u sve ono što su čuli u Sarajevu tokom susreta i razgovora sa Bramercom i predstavnicima pravosudnih organa. Oni su to doživeli, kako kažu, kao praznu priču i pravdanje za dosadašnji nerad i Haškog tribunala i pravosuđa BiH.
„Da sam ja pravnik, ja bih ovaj današnji dan smatrala sahranom moje profesije. Nije moguće da završim pravo i da se 30 godina bavim procesuiranjem zločina i da 30 godina nisam završila posao. Ovo je samo jedna u nizu priča haškog tužioca koji samo dođe reda radi i prebaci krivicu na domaći teren”, izjavila je Božica Živković Rajilić, predsednik Udruženja žena žrtava rata Republike Srpske.
Sastanak u Sarajevu organizovan je u okviru projekta „Unapređenje rada na predmetima ratnih zločina u BiH”, koji implementira VSTS BiH uz finansijsku pomoć EU.
(Politika)
