Izvlačenje prvog broda nemačke flotile potopljene na Dunavu kod Prahova 1944, koje je organizovano nedavno, trajalo je tri dana, a u tom poduhvatu učestvovalo je 50 ljudi. Brod je prvo nakačen na sajle, očišćen od mulja i naslaga, a onda se u toku istraživanja došlo i do sanduka u kojima je bila velika količina municije.
To je juče, opisujući izvlačenje prvog od 21 potopljenog broda, rekao za Tanjug Aleksandar Banjac, pomoćnik ministra za vodni saobraćaj. On je istakao da će tim projektom biti omogućen skoro pun kapacitet plovnog toka na tom delu reke.
– Zašto se čekalo 80 godina? Ranije je bilo teško organizovati ovakav poduhvat, a sada je to, u doba savremene tehnologije i tehnike, mnogo lakše. Ovo je pravi trenutak u smislu da rečni saobraćaj izuzetno raste, kao i transport robe Dunavom, koji je inače žila kucavica Evrope. Što se tiče plovnog puta, on je jako zanimljiv za sve brodare. Transport robe je ogroman, a taj je deo Dunava izuzetno uzak, nepristupačan. Barže i kompozicije koje tuda treba da prođu prosto ne mogu da se mimoiđu ni sa malim brodom. Tu je sa potencijalnih 200 metara širine rečni put sužen na 90 metara – rekao je Banjac. Zbog toga, kako je dodao, na tom delu Dunava brodovi moraju naizmenično da prolaze, na šta se gubi po nekoliko sati.
– Uklanjanje ovog 21 broda, koji je predviđen osnovnim ugovorom, omogućiće plovni tok na skoro pun kapacitet od 180 do 200 metara – rekao je Banjac.
On je podsetio da je u tom delu Dunava nemački admiral Paul Zib odlučio da potopi oko 200 brodova.
– Precizan podatak koliko ih ima ne postoji, ali iz raspoloživih informacija i na osnovu istorijskih činjenica – to je između 180 i 220. Prošle nedelje, u skladu sa ugovorom koji je potpisan sa izvođačima, izvučen je prvi brod, koji je pripadao nemačkoj floti. Reč je o ratnom brodu izgrađenom 1943. godine – podsetio je on.
Banjac je naveo da je ugovor sa izvođačem koji će izvlačiti brodove potpisan na oko milion evra po brodu. Dodao je da Nemci delimično kreditiraju projekat, dok će oko 50 odsto novca biti obezbeđeno iz donacije EU, na osnovu ugovora o grantu od 16 miliona evra bespovratnih sredstava, koji je nedavno potpisao Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Preostali deo od 15,5 miliona evra, kako je objasnio, finansira iz kredita Evropske investicione banke.
Cilj izvlačenja 21 broda, kako je ukazao Banjac, jeste da se postigne određena kota reke, kuda mogu da nesmetano plove rečni brodovi. Napomenuo je da je u izvučenom brodu nađeno nekoliko sanduka punih neeksplodirane municije i ocenio da je iz tog razloga ceo poduhvat, „koliko god da je značajan turistički i poslovno, bio izuzetno osetljiv”.
Ugovorom je predviđeno nekoliko metodologija vađenja brodova, jer se ne zna u kakvom stanju su oni. Zbog male vidljivosti u reci ronioci moraju ručno da pregledaju brodove, kako bi odredili o kojima je reč. Banjac je istakao da municija koja je pronađena na brodu ne sme da se odmah prosuši i dođe u dodir sa vazduhom, jer može da dođe do eksplozije.
– U zavisnosti od stanja broda, neki, verovatno, neće moći da se izvlače, s obzirom na to da su veliki i u lošem stanju. Tu postoji opcija podvodnog sečenja, i opcija ukopavanja. Trenutno se radi na ukopavanju dva broda – rekao je Banjac. Objasnio je da se to radi posebnim pumpama i da se uklanja sa dna pesak, mulj i šljunak, kako bi se podigla neophodna kota za bezbedan plovni tok Dunava.
Nemački admiral nagrađen za „Dunavskog vilenjaka”
Istoričar Vladan Caričić je ocenio da je postupak vađenja brodova iz reka vrlo kompleksan jer je prozirnost vode, pogotovo u Dunavu, vrlo mala, pa je smanjena i vidljivost potrebna za obavljanje tog zadatka. On je, između ostalog govoreći za Tanjug o trenutku potapanja brodova, pojasnio da je komandant nemačke rečne flote admiral Zib tražio odobrenje svoje nadređene komande u Beogradu da potopi flotu, pa pošto nije dobio pozitivan odgovor na svoj predlog, on je samoinicijativno to uradio, držeći se pravila kako se zaprečava rečno korito.
– Tu se zapravo radi o plovilima, ne samo o brodovima. Bilo je tu i šlepova, barži i raznog drugog materijala. Napravljena je zapreka, koja je sprečavala normalno funkcionisanje u borbenim dejstvima sovjetske rečne ratne flotile. Izlazak sovjetskih trupa 7. septembra 1944. godine na obalu Dunava kod Turnu Severina prilično je uznemirio Nemce i sprečio njihovo planirano povlačenje kroz Đerdapski kanjon. Admiral Zib je u prvom trenutku žestoko ukoren od svoje nadređene komande za operaciju „Dunavski vilenjak”, odnosno potapanje brodova, da bi kasnije bio i pohvaljen, pa i odlikovan.
(Politika)
Pročitajte još vesti
