Od kako se rodio, Bole, odnosno Borislav Arnautović, vodi bitku za život. Ovaj mladi Novosađanin rođen je pre 14 godina kao nedonošče u 25. gestacijskoj nedelji. Bio je težak 760 grama, 33 centimetra dugačak, a prvih 114 dana života proveo je u Dečjoj bolnici. Od tada ima svakodnevne terapije. Njegova majka Lidija Meljnikov kaže da je po rođenju imao 13 dijagnoza, a sada ima samo jednu i to je cerebralna paraliza.
– Bole može samostalno da hoda, ako se za nešto pridržava, a levo stopalo ne može da spusti do kraja. Naglo je izrastao i skratila mu se tetiva, koja zbog spazma nije mogla da prati rast. Fizijatar nam je prošle godine savetovao operaciju da bi se spustila tetiva, ali se čekalo mišljenje ortopeda, koje smo onda kasnije dobili u privatnoj praksi – priča Boletova mama.
Prema njenim rečima, tetiva je neurološki, a ne fizički skraćena i mišići mu nisu vretenasti, nego loptasti. Ukoliko bi se taj mišić jednom presekao, više ne bi bio isti, a mišić je potreban da se sačuva i ojača.
– Privatno smo uradili operaciju. Urađena je spazmoliza, to jest krioneuroliza, blok medijalne i lateralne grane nervusa tibijalisa. Našli su nerv koji smeta da bi mogao da spušta stopalo. Prvo je urađena proba, prilikom koje su anestezirali nerv da vide kako će da se ponaša i on je spustio petu i ispravio stopalo. Stopalo se ponašalo kako treba. Nakon toga je urađena operacija i stopalo može da se spusti više nego pre intervencije – objašnjava Lidija Meljnikov, samohrana majka koja pored Boleta ima i ćerku Dariju, koja je upisala Muzičku akademiju u Banjaluci.
Uplate na žiro račun
Lidija Meljnikov kaže kako su u procesu pribavljanja SMS broja za pomoć. Ukoliko neko želi da pomogne, može da uplati novac na njen račun, a broj je 265-0000000843702-19.
Ova porodica nije imala novca da plati Boletovu operaciju, ali su im dozvolili da plate kada budu mogli.
– Operacija košta 150.000 dinara, a od Gradske uprave za socijalnu zaštitu dobili smo 100.000. Ostalo je da se privatnoj bolnici uplati još 50.000 dinara, a potrebno nam je još 6.000 dinara za pregled kod fizijatra, koji treba da odredi koje vežbe su mu potrebne, kao i 30.000 dinara za vežbe na jednoj mašini koje odredi fizijatar. Kako nam je rečeno, sedam minuta vežbe na toj mašini je kao mesec dana u teretani – kaže Lidija Meljnikov i dodaje kako
Bole vežba svakodnevno kod kuće, a jednom u dva meseca provede po dve sedmice u Dečjoj bolnici na terapijama. Bole kaže da nije mogao da sedne na stolicu ili na pilates loptu i da se ljulja. Nije mogao ni u kadu da uđe, a sada može.
– Leva ruka mi je asistirajuća i ne mogu s njom da radim. U školi mi drugari pomažu da ponesem ranac. Sada i hodam bolje – ispričao je dečak.
Njegova majka napominje kako je Bole sada u pubertetu i najbolji je trenutak da se nešto uradi. Nada se da će uspeti da prikupe novac, a ne zna koliko vežbi će preporučiti lekari. Do sada je Bole prošao razne terapije – kinezi terapiju u Dečjoj bolnici, jahanje, plivanje, realni aikido, te različite fizikalne terapije.
