Zakon o građanskim pravima potpisao je na današnji dan, 2. jula 1964. godine predsednik Lindon Džonson; njime je zabranjena diskriminacija na javnim mestima, omogućena integracija školskih sistema i drugih javnih ustanova, i van zakona stavljena diskriminacija prilikom zapošljavanja.
Smatra se najbitnijim zakonskim aktom u pogledu građanskih prava, još od Rekonstrukcije, tj. Američkog građanskog rata, a proces njegovog donošenja počeo je 6. juna prethodne godine.
Tada je predsednik Džon F. Kenedi održao govor u kojem je pozvao na akciju, i zatim predložio Kongresu da razmisli o legislativi koja bi se ticala biračkih prava, javne akomodacije, desegregacije školstva, nediskriminacije u saveznim programima, i tako dalje.
Uprkos tome što je stradao u atentatu nekoliko meseci kasnije, njegova smrt nije zaustavila točak promena, i sve je kulminiralo tog julskog dana — predsednik Džonson je zakon potpisao svega nekoliko sati nakon što ga je Kongres izglasao.
Preko noći je postalo protivzakonito zabraniti nekome da uđe u pozorište, bioskop, hotel, restoran, bazen, biblioteku, školu — zato što je boja njegove kože drugačija.
Mi kojima to nikada nije bilo normalno, i koji smo tih godina pravili nerede i hteli da uništimo belgijsku ambasadu zbog onoga što su crncima radili u Kongu — ne možemo u potpunosti da shvatimo kopernikanski obrt koji je tada tamo nastao.
Čak ni većina današnjih Amerikanaca ne može to do kraja da razume, jer prosto nisu živeli u vremenu u kojem je to bila norma.
Izglasavanje zakona nije, međutim, bilo bez problema, pošto mu je opozicija bila dvopartijska: naime, južnjačke demokrate, koji su u prethodnom veku bili tvorci koncepta segregacije, filibusterovanjem su pokušali da „ubiju” predlog u Predstavničkom domu, a nešto slično se pokušalo posle i u Senatu. Zakon je tako bio kompromisan, ali svejedno revolucionaran.
(Telegraf.rs)
