Iako Rio Tinto tvrdi da izvorište na mestu rudnika ne postoji i da ih rudnik ne bi ugrozio, istina je da podzemne vode postoje i da su direktno povezane sa najvećim basenom podzemnih voda koji potencijalno može da obezbedi vodu za Beograd. Nepogoda sa jadarskom rudničkom vodom oko planiranog rudnika litijuma i bora može da nizvodno uništi rezervoar najkvalitetnijih podzemnih voda kojima Srbija raspolaže, smatra sagovornik N1.
Kompanija Rio Tinto je reagujući na gostovanje Zlatka Kokanovića, stanovnika Gornjih Nedeljica i aktiviste udruženja “Ne damo Jadar” komentarisala njegovu izjavu da se u Jadru nalaze ogromne rezerve vode.
„Gospodin Kokanović, bez ikakvih osnova, ponovo u javni prostor unosi podatak o „ogromnim rezervama pijaće vode“ u dolini Jadra, čije postojanje nijednom studijom nije naučno potvrđeno. Čak i da takvo izvorište postoji, za šta ne postoje naučni dokazi, realizacija projekta „Jadar“ ne bi takve rezerve pijaće vode ugrozila na bilo koji način, budući da je projekat „Jadar“ projektovan tako da ne ugrozi nijedan postojeći ili budući izvor pijaće vode iz kojih se lokalno stanovništo trenutno snabdeva ili bi se moglo snabdevati u budućnosti“, tvrde iz Rio Tinta.
Zoran Stevanović, hidrogeolog, profesor Rudarsko geološkog fakulteta u penziji, kaže za N1 da područje nizvodno od onog na kome je planiran rudnik ima velike rezerve vode u Srbiji.
„U pitanju je Jadarski basen koji sa Rađevinom samo delimično izolovan od mačvanskog basena, najvažnijeg za snabedvanje vodom u Srbiji. Jadarski i Mačvanski basen povezani su preko dela ušća Jadra u Drinu i tu imamo kilometar ili dva između Drine i suženja kroz koji teku podzemne vode“, rekao je Stevanović za portal N1.
Mačvanski basen se nalazi nizvodno od lokacije željenog rudnika, udaljen oko 15-17 km. U njemu se nalaze vrlo dragocene rezerve pijaće vode za beogradsko-posavski region i celu Mačvu.
„Ispitivanja su pokazala da je u pitanju 2,5 do tri puta veća količina koju Beograd trenutno troši i to je dragoceno za budućnost i za veću izloženost klimatskim promenama i varijacijama koje se dešavaju. Poput dugih suša i naglih poplavnih talasa“, navodi profesor.
Stevanović objašnjava da kada iscrpe „svu vodu kako bi se moglo rudariti, dolazimo do rizika, ako se ne manipuliše dobro ili naiđe poplavni talas, što je odlika te sredine, može doći do zagađenja“.
„Tamo se planiraju velike deponije jalovine i nekomercijalne rude visine 16 spratova, površine 30 fudbalskih terena i one mogu da budu oštećene naglim poplavama ili usled lokalnih havarija pri transportu rudnog otpada ili potrebnih hemikalija. Tamo su i lagune sa odloženom otpadnom vodom koja tek treba da se prečisti u procesima, koja takođe može da bude izlivena pri naglom dolasku vodenih poplavnih talasa“.
Stevanović kao rizik navodi i sleganje terena.
„Posledica kopanja i miniranja je sleganje terena. Gospođa ministarka (rudarstva – Dubravka Đedović-Handanović) je greškom pominjla sleganje od 10mm iako u studiji piše minimum 10 cm, a i to je revidirano, pošto je prethodno bilo sračunato 50 cm. To sleganje, taj kontakt i ta deformacija gornjeg sloja koji sadrži vode koje bi mogle da perkoliraju niže i mešaju se sa rudničkim vodama koje treba prečistiti, sve to otvara nove probleme“, navodi sagovornik portala N1.
Stevanović kaže da sve to „otvara velike rizike od zagađivanja“.
„Zagađivač tako migrira. Površinskim vodama se lako i brzo prenosi nizvodno i tako može da ugrožava izvorište u Mačvi, posredno preko kontakta sa rekom Drinom. Praktično rizik od onoga što bi moglo zagaditi nizvodno područje je ono što treba da zaustavi projekat Jadar“, dodaje sagovornik N1.
Jadarski sliv je poznat kao bujični, a svakih godinu-dve dana dolazi do poplava. Tako je bilo prošle godine kada je voda poplavila i bolnicu u centru Loznice. Tada je zbog stanja i dalje moguće opasnosti od izlivanja vodotokova i poplava, proglašena vanredna situacija na teritoriji tog grada.
Stevanović kaže da Jadarski sliv nije od velikog potencijala za celu Srbiju. Njegov kapacitet je ugrubo 0,2 – 0,3 kubna metra po sekundi, odnosno 200-300 litara u sekundi, dok je kapacitet Mačvanskog basena 19,9 m3/s. Primera radi Beograd troši 6,5 m3/s.
„Najveći je rizik od prirodnih nepogoda i incidenata koji mogu da se dogode na tom prostoru rudarenja, a on je toliko osetljiv i dragocen. Može da nam uništi rezervoar najkvalitenijih podzemnih voda kojima Srbija raspolaže. Nagli poplavni talasi su nešto što vrlo lako može da devastira i veliki deo rudnika“, zaključuje Stevanović.
N1
