Nemački proizvođači automobila protestovali su protiv odluke EU da uvede carine na kineska električna vozila.
Ekološke grupe ocenile su da bi to omogućilo evropskim električnim vozilima da postanu konkurentnija.
Međutim, mnogi strahuju da bi ovaj potez mogao izazvati šire trgovinske tenzije.
Države članice EU su se u petak složile da formalizuju privremene carine u rasponu do 35 odsto, povrh postojećih 10 odsto. Evropska komisija u saopštenju navela je da će pregovori biti nastavljeni.
EU je zaključila da je Kina nepravedno subvencionisala svoju industriju, što Kina negira.
Takođe preti carinama na evropske proizvode kao što su mlečni proizvodi, svinjetina i automobili.
Protesti zbog većih troškova carine
Prema izveštaju Automotive News Europe, kompanije BMW, Folksvagen, Mercedes i Stelantis su protestovale zbog povećanih carina.
Evropska asocijacija proizvođača automobila (ACEA) izrazila je nadu da bi nastavak pregovora mogao doneti alternativno rešenje koje ne podrazumeva povećane carine.
U kolumni u Reuters Breaking Views, pod naslovom „Carine na električne automobile su samo prvi korak u EU-Kina ratu,“ navodi se da sporazum ne obuhvata benzinsko-električne hibride. U njima kineski proizvođači automobila takođe imaju konkurentsku prednost.
Kineski proizvođači navodno mogu praviti električna vozila s prednošću od 30 odsto u troškovima.
Trgovinske tenzije mogle bi da se prošire
Breaking Views je takođe ukazao da bi trgovinske tenzije između EU i Kine mogle da se prošire i na druge oblasti.
Carine će smanjiti sposobnost Kine da nadmaši evropske proizvođače kao što su Folksvagen ili Reno i podstaći ih da grade fabrike na evropskom kontinentu, navodi se.
Ipak, carine neće isključiti Kinu, a ostavljaju evropske kompanije ranjivim na drugim frontovima, u trenutku kada prodaja automobila u Evropi posustaje,“ navodi se u Breaking Views kolumni.
Kineski gigant BYD već gradi fabriku za proizvodnju električnih vozila (EV) u Mađarskoj, dok ostali veliki kineski proizvođači ispituju slične planove.
„Ovo bi moglo rizikovati trgovinski rat, podstičući Kinu da uzvrati udarac na osetljive evropske izvozne proizvode, poput materijala za baterije. Takođe moglo bi da proširi neprijateljstvo i na izvoz luksuzne robe iz Evrope, navodi se u kolumni.
S obzirom na to koliko je Evropa iza Kine, ovakvi sukobi mogu biti neizbežni,” navedeno je u kolumni Breaking Views.
Nemački proizvođači automobila strahuju
Nemački proizvođači premijum automobila, poput BMV-a, Mercedesa, brendovi Audi i Porše, strahuju da bi Kina mogla odgovoriti uvođenjem carina na njihov uvoz benzinskih automobila visoke klase.
Briselska ekološka grupa „Transport & Environment” (T&E) je izjavila da će evropski proizvođači automobila moći da povrate značajan deo tržišta električnih automobila izgubljenog od kineskih vozila zahvaljujući carinama.
To je moguće samo ako EU zadrži svoje ciljeve u vezi sa CO2 emisijama.
Evropski proizvođači automobila planiraju da lansiraju pristupačnija električna vozila ove i sledeće godine.
Nastoje da ispune te ciljeve, koji zahtevaju da 100 odsto novih automobila prodatih do 2025. bude električno.
Nemački proizvođači automobila su kritikovali ove ciljeve kao previše stroge i lobiraju za njihovo ublažavanje.
Ovo je delimično zbog usporenog rasta prodaje (EV vozila), budući da je tržište kupaca zasićeno, a i korporativne nabavke su dostigle vrhunac.
Jeftinija vozila i ublažavanje ciljeva u vezi CO2
Sledeća faza razvoja električnih automobila zahteva mnogo jeftinija vozila kako bi se stvorilo masovno tržište.
Britanski T&E smatra da bi ublažavanje ciljeva u vezi sa CO2 emisijama bilo greška.
Neki evropski proizvođači automobila su pozvali EU da odloži ili ublaži svoje standarde sledeće godine. (Stelantis se tome suprotstavio).
Da li su povećane carine ispravne?
Ovo bi dovelo do stagnacije prodaje elektičnih vozila evropskih proizvođača jer bi nastavili da se fokusiraju na profitabilnije motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Takođe bi odlagali uvođenje pristupačnih električnih automobila,” navodi se u izveštaju T&E.
„Povećane carine na ova vozila su ispravne, ali samo u tandemu sa ciljevima za CO2 emisije automobila. One su deo koherentne industrijske politike za podsticanje proizvodnje električnih automobila u Evropi.
Međutim, EU rizikuje da ima najgore od oba ako odloži ciljeve za 2025. dok ograničava uvoz pristupačnih modela iz Kine, rekla je Julija Poliskanova, viša direktorka u T&E.
(Forbes)
