Moldavija ograničila uvoz šećera iz Srbije

Vlada Moldavije odlučila je da na period od 200 dana suspenduje bescarinski uvoz šećera od šećerne repe poreklom iz Srbije, navodeći kao razlog potrebu da zaštiti domaće tržište. Zapravo ta zemlja uvodi kvote za naše dobavljače tako što će privremeno, dok traje ovo ograničenje, obračunavati carinu od 75 odsto na uvoz šećera iz Srbije i to za one izvoznike koji premaše kvotu od hiljadu tona tokom ovog perioda.

Još pre zvanične odluke mediji u ovoj zemlji spekulisali su da će do ovoga doći. Moldavska „Pravda” objavila je čak da bi ta zemlja mogla da ostane bez sopstvenih fabrika šećera, ako vlasti ne ograniče uvoz. Kao i da postoji rizik da izgube poslednja dva operativna pogona.   

Kako je preneo „Logos pres”, ovakva odluka je odgovor na apel Unije proizvođača šećera Moldavije (UPZM), koja tvrdi da masovni uvoz šećera iz Srbije ima veliki uticaj na moldavsko tržište i da proizvođači šećera beleže nagli pad obima prodaje u periodu 2024–2025.

Po njihovom mišljenju, preferencijalne kvote za uvoz u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i međunarodnim obavezama Moldavije, uključujući relevantne odredbe CEFTA sporazuma. Ipak, navodi se i da se neki uvoznici šećera ne slažu sa ovim zaključkom. Iako vlasti u Moldaviji sada tvrde suprotno, protivnici ove mere upozorili su da bi ograničavanje uvoza moglo da dovede do naglog i značajnog povećanja cena na domaćem tržištu.

Navodno šećer proizveden u Srbiji stiže na tržište Moldavije po prosečnoj ceni od oko 14 leja po kilogramu (83,3 dinara), dok lokalno proizvedeni šećer košta 18 leja (107,1 dinar), objavio je RSE, a prenosi Beta. Ovakva situacija primorava lokalne proizvođače da spuštaju svoje cene za 20 do 25 odsto, gurajući ih ispod nivoa profitabilnosti.

Ističe se da je u 2024. i 2025. uvoz šećera iz Srbije premašio 14.000 tona, a što je činilo 63 odsto ukupnih količina koje ta zemlja uvozi. Prema jučerašnjem zvaničnom objašnjenju, ova neravnoteža je nastala nakon jake suše 2024. godine, kada je stradalo 60 odsto površina pod šećernom repom, što je primoralo Moldaviju na veći uvoz šećera za domaću potrošnju. Navodno Srbija je u tom periodu bila u povoljnijoj situaciji zbog jeftinih energenata, ali i subvencija koje dobijaju domaći proizvođači repe.

Naši proizvođači i izvoznici šećera još se nisu oglašavali povodom ovih ograničenja, tako da nije poznato ni koje su šećerane najviše pogođeni ovom odlukom, a nije bilo ni reakcije državnih zvaničnika.

Sagovornik „Politike” dobro upućen u stanje na tržištu napominje da je Moldavija očigledno iskoristila maksimalni moguću „privremenu” meru od 200 dana za zaštitu svog tržišta, prema sporazumu o slobodnoj trgovini CEFTA. Odnosno, član 23 ovog sporazuma (zaštitne mere) čije ključne odredbe upravo predviđaju ovaj manevar u slučaju „ozbiljnog narušavanja tržišta”. Ipak, za dalje produžavanje carinskih ograničenja potrebna je saglasnost druge strane, a potrebno je i da država koja uvodi meru obavesti zajednički komitet CEFTA i započne konsultacije sa državom izvoznicom. Da li će u međuvremenu biti nekih izmena, sastanaka na ovu temu ili obustavu odluke, još nije poznato.