Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Kine porasla na 4,33 mlrd dolara

Spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Kine je u prvih šest meseci ove godine porasla na 4,33 milijarde američkih dolara, dok je u istom periodu prošle godine iznosila 3,62 milijarde, rečeno je danas Tanjugu u Privrednoj komori Srbije.

Izvoz robe u Kinu je u periodu januar - jun 2025. iznosio 1,06 milijardi, a uvoz 3,26 milijardi dolara.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 32,6 odsto, pokazuju podaci PKS.

Kina je prošle godine bila pojedinačno najveći investitor u Srbiji sa više od milijardu evra investicija na godišnjem nivou.

Vodeći izvozni proizvodi Srbije u Kinu u periodu januar-jun 2025. bili su: rude bakra i koncentrati, zatim katode i sekcije katoda od rafinisanog bakra, drvo bukve obrađeno po dužini, ugljenik, listovi za furniranje, kao i ostalo drvo.

Podaci PKS pokazuju da su vodeći uvozni proizvodi Srbije iz Kine u prvoj polovini 2025. nerazvrstana roba po CT - roba na skladištenju i roba u slobodnoj zoni, zatim delovi za mašine, pametni telefoni "smartphones", uređaji za klimatizaciju prozorski i zidni- split sistemi, kao i portabl mašine za AOP mase do 10 kilograma.

Najveći potencijali za izvoz na kinesko tržište procenjuje se da su prehrambeni proizvodi i sastojci i sirovine potrebne za prehrambenu industriju.

Proizvodi za koje se smatra da imaju perspektivu na tržištu Kine su: meso i mesne prerađevine, zdrava hrana i pogodna za brzu pripremu, poput različitih musli mešavina i slično, hrana za kućne ljubimce, sastojci za pekarsku industriju, ali i mleko, mlečni proizvodi .

Potencijali za saradnju postoje i u oblasti infrastrukture, energetike, visokih tehnologija, eksploatacije rudnih bogatstava, kao i u ulaganju u proizvodne kapacitete radi plasmana na treća tržišta.

Kako su naveli u PKS-u, prema metodologiji Narodne banke Srbije (NBS) ukupna neto ulaganja rezidenata Kine u Republici Srbiji u periodu 2010 - 2024. iznosila su 7.172,5 miliona evra.

Podaci Agencije za privredne registre Srbije (APR), kako su kazali u PKS pokazuju i da je na teritoriji Srbije registrovano 1.957 aktivnih privrednih subjekata čiji su većinski vlasnici državljani Kine, odnosno pravna lica registrovana u toj zemlji.

Ti privredni subjekti registrovani su u delatnostima trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (1.104), usluge smeštaja i ishrane (215), građevinarstvo (188), prerađivačka industrija(102), zatim stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti (89), administrativne i pomoćne uslužne delatnosti(82), informisanje i komunikacije (45), ostale uslužne delatnosti (31), saobraćaj i skladištenje (21) i poslovanje nekretninama (17).

U PKS podsećaju i da su najvažniji međudržavni sporazumi dve zemlje: Zajednička izjava Srbije i Kine o uspostavljanju sveobuhvatnog strateškog partnerstva, potpisana 18. juna 2016. i Zajednička izjava o produbljivanju strateškog partnerstva, potpisana 26. avgusta 2013.

Takođe, Okvirni sporazum o privredno-tehničkoj saradnji između vlada potpisan 20. avgusta 2009, Sporazum između Srbije i Kine o o naučnoj i tehnološkoj saradnji iz 2008. zatim Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu iz 1997. kao i i Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine potpisan 17. oktobra 2023. a koji stupio je na snagu 1. jula 2024.

Najveći kineski investitori u Srbiji su kompanija Ziđin, koja je 2018. godine investirala u RTB Bor, kao i kompanija Hestil (Hbis grupa) koja je izvršila akvizaciju Železare Smederevo 2016. godine.

Prema podacima Ministarstva spoljnih poslova, dve zemlje ostvaruju veoma dobru projektnu saradnju u oblasti infrastrukture i energetike, a među najznačajnijim projektima su Pupinov most (Zemun-Borča), izgradnja deonica auto-puta "Miloš Veliki", rekonstrukcija TE "Kostolac" i drugi.

Pored toga, značajna je i investicija kompanije Shandong Linglong u izgradnju fabrike guma u Zrenjaninu 2019. godine, a u Kragujevcu je novembra 2019. otvorena i kineska fabrika "Yanfeng Automotive Interiors", za proizvodnju komponenti za unutrašnjost automobila.

U okviru mehanizma saradnje između Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope u toku je realizacija trilateralnog projekta modernizacije železničke pruge na relaciji Beograd- Budimpešta (između R. Srbije, NR Kine i Mađarske).

Tokom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Pekingu sredinom oktobra 2023. godine, između ostalih, potpisan je i Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i NR Kine.

Srbija pridaje veliki značaj saradnji sa NR Kinom u okviru mehanizma saradnje između Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope, kao i kroz inicijativu "Pojas i put".

U PKS navode da je Kina druga najveća svetska ekonomija, najveći izvoznik i da ima najveće devizne rezerve na svetu, kao i da je druga zemlja na svetu po broju stanovnika precizirajući da je Kina bila najmnogoljudnija zemlja na svetu do 2023. godine kada ju je Indija pretekla.

Procenjuje se da poljoprivredni sektor Kine zapošljava 24,7 odsto aktivnog stanovništva i čini 7,3 odsto BDP-a, iako je samo 15 odsto kineskog zemljišta obradivo.

Kina je vodeći svetski proizvođač žitarica, pirinča, pamuka, krompira i čaja, a bogata je i prirodnim resursima i ima značajne rezerve uglja.