Od pšenice se očekivalo mnogo, ali su zbog suše prinosi 5,5 tona po hektaru

Od pšenice se ove godine očekivalo mnogo, ali zbog suše prosečni prinosi po hektaru iznose 5,5 tona, izjavio je predsednik udruženja "Dolovački paori" Marko Bojtar i dodao da poljoprivrednicima dodatno otežava to što otkupna cena po kilogramu iznosi svega oko 20 dinara.

"Iako se od pšenice očekivalo mnogo, u fazi nalivanja zrna, mnogo ranije nego prethodnih godina, počela je suša, pa je umesto rekordnog roda ispala jedna prosečna godina s prosečnim prinosima do 5,5 tona po hektaru", rekao je Bojtar za Tanjug.

Dodaje da sa aktuelnom otkupnom cenom pšenice od oko 20 dinara po kilogramu i prosečnim prinosima od oko 5,5 tona po hektaru poljoprivrednici ne mogu da isplate ni ovogodišnja ulaganja u proizvodnju.

"O situaciji u kojoj se nalazimo najbolje govori kalkulacija jedne relevantne ustanove, Zadružnog saveza Vojvodine, sačinjena veoma temeljno i u kojoj se došlo do računice da uz prosečne prinose od šest tona po hektaru i cenu pšenice od 26 dinara po kilogramu, poljoprivrednici još uvek nemaju nikakvu akumulaciju, to jest zaradu, a isto važi za ječam", rekao je Bojtar.

Što se jarih kultura tiče, Bojtar upozorava da je stanje u polju katastrofalno, kao i da najgore stoje soja i kukuruz.

"Zbog toga će biti mnogo njiva s jarim usevima za zaoravanje, a u veoma malom broju slučajeva nekog i to izuzetno slabog roda", rekao je Bojtar.

Istakao je da su upravo zbog toga poljoprivrednici iz organizacija koje su članice Ujedinjenih udruženja poljoprivrednika Srbije, na sastanku 11. jula u Stajićevu, tražili jednokratnu pomoć države od 300 evra po hektaru za prolećne kulture.

"Tom prilikom zahtevano je i da sva druga dugovanja države prema poljoprivrednicima budu isplaćena do 1. avgusta", rekao je Bojtar.

Dodao je i da se treći zahtev poljoprivrednika odnosi na izmenu Zakona o akcizi u delu naftnih derivata za poljoprivredu.

"S tim u vezi, poljoprivrednici traže da im se od 2026. odmah na pumpi toči gorivo bez akcize, kao što je u zemljama u okruženju, jer ovako, s refakcijom u visini od 50 dinara, što još uvek nije isplaćeno svima koji su podneli zahtev, nemoguće je proizvoditi", naveo je Bojtar.

Četvrti zahtev se, kako kaže, tiče reprograma poljoprivrednih kredita s jedan odsto kamate.