Kolika bi bila ekonomska cena rata između Indije i Pakistana? Posledice bi osetila i Evropa kroz veće cene

To su dve nuklearne sile sa ključnim ulogama u kineskoj inicijativi „Pojas i put“, globalnoj proizvodnji i snabdevanju, IT sektoru i trgovinskim tokovima.

Šta bi oružani sukob između dve azijske sile značio za ostatak sveta i kolika bi bila ekonomska cena?

Na indijsko-pakistanskom graničnom području uvek tinja sukob, ali ako bi se ovaj tinjajući sukob pretvorio u otvoreni rat, svet bi osetio posledice – i to ne samo geopolitički, već i duboko ekonomski. Prvi efekat bi bio haos na tržištima, od berzi u Aziji do onih u Frankfurtu i Njujorku. Međutim, pravi uticaj bi se osetio tek kada se lanci snabdevanja prekinu i investicije prestanu.

Indija se profiliše kao „prijatelj sveta“ i želi da preuzme investicije američkih kompanija koje se sele iz Kine, Vijetnama, Bangladeša ili Kambodže. Da li je zemlja koja je u ratu sa svojim susedom sposobna za to?

IT, lekovi, tekstil – gde će se svet zatresti?

Indija je danas mnogo više od zemlje bolivudskog filma i začina. To je globalni centar za IT autsorsing, generičke lekove, tekstil i sve više za hardver – "Epl" je, na primer, već prebacio deo proizvodnje svog ajfona u Indiju, koja je postala ono što je Kina bila pre 15 godina. Svaki ozbiljan investitor već ima planove za proširenje kapaciteta u Indiji. Rat bi to odmah zaustavio.

Uloga Pakistana je drugačija, više geostrateška nego industrijska. Kinesko-pakistanski ekonomski koridor (CPEC), ključni deo kineske inicijative „Pojas i put“ koja povezuje kinesku autonomnu pokrajinu Sinđang-Ujgur sa lukom Gvadar na Arapskom moru, prolazi kroz ovu zemlju. Sukob bi učinio taj koridor neupotrebljivim, što bi ozbiljno potreslo kineske infrastrukturne ambicije.

Kina je u složenoj poziciji: Pakistan je njen saveznik i dugogodišnji partner, ali Indija je veliko tržište sa kojim Peking želi da razvije trgovinu. Sukob bi primorao Kinu da bira između lojalnosti i ekonomskog interesa.

„Pojas i put bi pretrpeo ozbiljan udarac, posebno u regionima gde se projekti već suočavaju sa kašnjenjima i otporom lokalnog stanovništva“, kaže dr Ling Vei, istraživač sa Univerziteta Cinhua u Pekingu.

Kinesko-pakistanski ekonomski koridor (CPEC)

Evropa: Daleko, ali ne i nevažno

Iako na prvi pogled deluje daleko, posledice rata bi se osetile i u Evropi. Pre svega, kroz povećanje cene sirovina - posebno nafte i metala, ali i lekova i elektronike. Indija i Pakistan su ključne karike u globalnom lancu generičkih lekova, IT usluga i tekstila.

Evropa bi bila primorana da uvozi lekove iz skupljih izvora, a povećanje cena u IT sektoru bi uticalo i na domaće softverske kompanije koje koriste indijski autsorsing. Za Balkan, kriza bi bila izazov, ali i prilika. Deo stranih kompanija koje traže stabilnije destinacije mogao bi se okrenuti regionu. Ako uspemo da se pozicioniramo kao nearshoring destinacija - neutralna, stabilna, sa povoljnim uslovima - mogli bismo da privučemo značajne investicije.

Foto: 192.rs

I Indija i Pakistan poseduju nuklearno oružje. I dok se analitičari slažu da je potpuna nuklearna eskalacija malo verovatna, sama mogućnost destabilizuje globalne procese.

„Dovoljna je razmena nekoliko nuklearnih bojevih glava da bi se desio scenario koji podseća na nuklearnu zimu – pad temperature, poremećaj u poljoprivredi, glad u određenim regionima“, upozorava klimatolog Alan Robok sa Univerziteta Rutgers, koji godinama proučava posledice ograničenog nuklearnog sukoba između ove dve zemlje.

komentari (0)

Nema komentara

Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavi komentar