Na koji način građani Srbije vide rad policije zavisi od više faktora. Iskustva drugih i medijsko izveštavanje igraju važnu ulogu u našoj percepciji poštenja i efikasnosti ove službe. Lično iskustvo je ipak presudno u formiranju stava, iako su mnogi svesni da loše iskustvo sa pojedincima nije povod za generalizaciju.
Kako građani Srbije vide policiju?
Građani Srbije imaju gotovo ambivalentan odnos prema policiji, pokazalo je istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku sprovedeno 2018. godine.
Saša Đorđević, jedan od autora ovog istraživanja, ističe da građani imaju velika očekivanja od policije, kao i da je posmatraju kao stub poverenja i jedan od ključnih organa države.
Međutim, on kaže da građani takođe uočavaju i ključne probleme koji se tiču policijskog rada.
– I onda balansiraju – želim da verujem u pravnu državu i policiju, ali znam da postoje i problemi sa strane – ističe Đorđević u razgovoru za BBC.
Sociolog Đokica Jovanović smatra da je pitanje „koliko se može verovati ovakvim istraživanjima zbog njihove metodologije”, ali kaže da ovako suprotni odgovori govore o „dezorijentaciji samih građana u javnom prostoru”.
– Ljudi verovatno osećaju da mogu da se uzdaju u policiju, jer drugog represivnog organa nema, ali u isto vreme primećuju koruptivno ponašanje i ne spajaju te dve činjenice u jednu pojavu – smatra Jovanović.
Kako građani posmatraju policiju direktno zavisi od načina na koji mediji izveštavaju od njenom radu. Da li je i u kojoj meri policija politizovana, zavisi od medijskog prostora koji je namenjen profesionalcima, odnosno političarima.
– U policijskim akcijama često se javljaju političari, a ne policajci koji rade – kaže Đorđević.
Bezbedni, ali zahvaljujući sebi samima
Istraživanje je pokazalo da se većina stanovnika Srbije oseća bezbedno, ali da policija i drugi državni organi nisu tome značajno doprineli.
Oni koji smatraju da ne mogu da se oslone na policiju, oslanjaju se na sebe same. Stoga, 42 odsto njih veruje da će sami zaštiti sebe i porodicu.
Istraživanje je pokazalo da se muškarci u Srbiji osećaju bezbednije od žena
Borba protiv korupcije
Među Srbima kruži urbani mit koji kaže da, kada je Srbija počela da se formira kao država, prvo je nastala korupcija, a zatim ostale institucije.
I taj mit nekako godinama odbija da napusti javni diskurs, što se oslikava i u realnim rezultatima istraživanja.
Prema istraživanju iz 2018. godine, svaki drugi građanin veruje da se država bori protiv korupcije, ali ne na pravi način, svaki četvrti je ubeđen da se država uopšte ne bori protiv korupcije u policiji, dok svega 16 odsto građana veruje da država uspešno suzbija korupciju.
Đokica Jovanović smatra da do ovakvih rezultata dolazi zato što građani vide borbu protiv korupcije isključivo u medijima.
Napredujemo – sporo, ali ipak napredujemo
Bez obzira na suprotne stavove i sliku svakodnevice, poverenje u policiju se povećava, brzinom koja je, prema mišljenju Đorđevića, očekivana za ovo podneblje.
Šest od deset građana (61 odsto) ima poverenja u policiju, što Srbiju stavlja u zonu svetskog proseka između 60 i 90 odsto.
– Deluje sporo, to povećanje od jednog procenata godišnje, ali to je normalan trend – kaže Đorđević i dodaje da poverenje kontinuirano raste.
Da li je danas bolje?
Autori istraživanja veruju da bi rešavanje krupnih kriminalnih radnji, u mnogome doprinelo porastu poverenja. Prema njihovim rečima, imidž policije znatno bi se promenio ukoliko bi otpočela borba unutar sopstvenih redova.
Od 2018. godine od danas desila su se dva krupna događaja koja bi mogla da bitno promene rezultate izstraživanja. Hapšenje sekretarke MUP-a Dijane Hrkalović i akcija protiv klana Veljka Belivuka. Upravo su to slučajevi koji ispunjavaju sve uslove onih radnji za koje autori smatraju da bi snažno uticale na porast poverenja u spremnost policije da reši pitanje korupcije na višem nivou, ali i da pokaže sposobnost da operativnim radom otkrije i liši slobode najveće kriminalce.
Međutim, da li su ovih slučajevi zaista imali pozitivan efekat, ili su dodatno probudili sumnju građana, ostaje pitanje bez odgovora, sve do nekog novog istraživanja.
BBC / 192.rs
