Uverenje u pobedu u taboru Donalda Trampa raste zahvaljujući delimičnim rezultatima glasanja na predsednikim izborima u SAD u utorak, ali još ništa nije odlučeno u njegovom duelu s Kamalom Haris za Belu kuću.
Raspoloženje je “pozitivno”, rekao je za AFP jedan od najbližih savetnika bivšeg predsednika Džejson Miler.
Amerikanci su zalepljeni za ekrane dok mapa SAD postaje sve crvenija, u boji republikanaca.
Čekanje se nastavlja u sedam “kolebljivih država” koje će verovatno odlučiti ishod izbora.
Po još privremenim rezultatima, Donald Tramp je u prednosti u nekoliko njih, pri čemu je jedan izborni zvaničnik posebno ukazao na Trampovo “nesavladivo vođstvo” u Džordžiji.
Menadžer kampanje Kamale Haris priznao je danas da “najjasniji put” da se dođe do sudbonosnog praga od 270 elektora, što je sinonim za pobedu, ide preko Viskonsina, Pensilvanije i Viskonsina, tri ključne države od sedam, piše u poruci njegovom timu do koje je došao AFP.
“To je izuzetno tesna trka”, piše Džen O’Meli Dilon koja o ključnim državama ne pominje ni Džordžiju, ni Severnu Karolinu naglašavajući da se morali sačekati da se sazna više o Arizoni i Nevadi gde su upravo zatvorena biračka mesta.
Dakle, zasad opstaje ovaj “plavi zid”, boja Demokratske stranke. Donald Tramp je te tri države dobio 2016. protiv Hilari Klinton, Džozef Bajden ih je vratio 2020. godine.
U drugim državama koje su već dale konačne rezultate, nema iznenađenja.
Po pisanju medija, oba kandidata su pobedila u nizu država kako se očekivalo: Teksas, Kentaki, Zapadna Virdžinija, Florida, Misuri, Oklahoma, Misisipi i Luizijana za Trampa. Njujork, Ilinois, Kalifornija, Masačusets, Kolorado i glavni grad Vašington za potpredsednicu Haris.
Niko ne zna koliko će proći dok mediji konačnu pobedu ne pripišu Kamali Haris koja bi bila prva žena izabrana na tu funkciju, ili Donaldu Trampu koji nikada nije priznao poraz 2020. godine.
Republikanski tribun, osuđen za krivične optužbe i na meti niza tužilaštava, pomenuo je u utorak “glasine” prema kojima je glasanje u Filadelfiji, u žestoko osporavanoj državi Pensilvaniji, “parazitirano masovnom prevarom” što su odmah demantovale vlasti.
Ceo svet iščekuje ishod dvoboja posle nezapamćene kampanje koju je obeležio snažan ulazak Kamale Haris u julu nakon povlačenja predsednika Džozefa Bajdena i dva pokušaja atentata na Donalda Trampa.
Iza ova dva kandidata su dve naizgled nepomirljive Amerike, svaka uverena da će drugi tabor odvesti zemlju u katastrofu.
Kamala Haris je svog rivala oslikala kao potencijalnog “fašističkog” diktatora koji dovodi u opasnost ženska prava.
Donald Tramp je svoju protivnicu opisao kao slabog i “glupog” lidera, opuštenu prema ilegalnoj imigraciji i kriminalu.
Širom SAD bila je vidljiva je napetost povodom glasanja: na pojedinim biračkim mestima pretvorenim u tvrđave, na visokim barikadama oko Bele kuće.
U dve sasvim različite države, Džordžiji i Pensilvaniji, lažne pretnje bombama bile su usmerene na biračka mesta, navode vlasti.
Republikanci su u utorak osvojili dva mesta u američkom Senatu koja su prethodno osvojile demokrate, u Zapadnoj Virdžiniji i Ohaju.
Demokrate zasad imaju veoma tesnu većinu u Senatu (51 mesto prema 49), a svako mesto koje zauzmu republikanci ugrožava njihove šanse da zadrže to telo Kongresa SAD.
Veoma polarizirajuće pitanje abortusa je takođe predmet nekoliko referenduma. U jednom od najpraćenijih, na Floridi, predlog za ponovno uvođenje mogućnosti abortusa do 24 nedelje trudnoće, umesto dosadašnjih šest meseci, nije dobio dovoljno glasova za odobrenje.
(Beta)
