Sever Crne Gore je, po mnogim pokazateljima, bio zapostavljen u odnosu na ostatak države, međutim, ova vlada ipak stavlja snažan fokus konkretnim koracima na njegov razvoj. Uostalom, za to postoje i eklatantni dokazi, poput sve bolje putne infrastrukture.
Ta mreža se razvija iz dana u dan, zaista su velika ulaganja, da ne govorim koliko će značiti prolazak preostale deonice auto-puta i spajanja sa Srbijom, ističe u intervjuu za „Politiku”, Damjan Ćulafić, ministar ekologije, održivog razvoja i razvoja severa Crne Gore.
„Moramo naglasiti da su izdvajanja za oblast poljoprivrede takođe na rekordnim nivoima i da se u tom delu postižu veliki radni rezultati. Ima mnogo prostora za razvoj turizma na severu Crne Gore. Verujem da će biti ozbiljnih infrastrukturnih ulaganja kada su turistički kapaciteti na severu u pitanju”, naglašava Ćulafić.
Prema njegovim rečima, implementacija Zakona o upravljanju otpadom, kojim se uređuju vrste i klasifikacija otpada, planiranje, uslovi i način upravljanja otpadom, doprineće redukovanju otpada na teritoriji čitave države, samim tim i severa, naročito kada je u pitanju zabrana upotrebe laganih plastičnih kesa za nošenje i plastike za jednokratnu upotrebu.
„Ministarstvo ekologije, održivog razvoja i razvoja severa je jedan veliki resor, s tim što je dobro što su to resori koji su isprepleteni. Kad je sever Crne Gore u pitanju on će svakako biti moj fokus i ubuduće, ali ne bih voleo da se tim pitanjem bavim na nekoj dnevnoj osnovi već na strateški način. Ponekad su nužna i brza i hitna rešenja, kako bi se poslala poruka da ipak mislite na nekoga, a vlada to upravo i radi. Na strateškom razvoju severa takođe moramo raditi ubrzanom dinamikom, trasirajući put na interresornoj osnovi. Sever Crne Gore, koji jeste bio zapostavljen prethodnih 30 godina, samim tim dobija šansu da se u njega najviše ulaže. Verujem da ću imati razumevanja od ostalih kolega koji su se savesno posvetili severu, da na tu regiju naše države stavimo poseban fokus”, objašnjava sagovornik „Politike”.
Postoji li konkretna strategija za podršku lokalnim zajednicama i poboljšanje infrastrukture na severu?
Moj metod rada je upravo obilazak lokalnih samouprava, veliki broj opština na severu sam već do sada obišao, s tim što će ta moja aktivnost biti još intenzivnija u predstojećim nedeljama. Smatram da razgovorom sa ljudima i neposrednim uvidom možemo mnogo bolje saznati ono što nas interesuje. U mnogim zajednicama kao na jedan od razloga za iseljavanje nailazite na problem adekvatnog vodosnabdevanja ili kanalizacije. Mnogo je infrastrukturnih problema koji se tiču elementarnih uslova života, koji takođe mogu da utiču na negativan trend iseljavanja. Ipak u kapitalnom budžetu se nalaze, između ostalog, i projekti koji potpadaju pod oblast ekologije, i njihova vrednost, za opštine na severu Crne Gore, iznosi oko 110 miliona evra.
Dakle, samo izvođenje ovih projekata u oblasti ekologije biće nesumnjivo dovoljan ekonomski impuls za sever. U narednim danima radićemo i na promociji eko-projekata koje pripremamo. Ministarstvo svakako preduzima korake kada je u pitanju pomoć mesnim zajednicama na severu i ubuduće ćemo nastaviti sa takvim inicijativama, kada je reč o strategiji regionalnog razvoja, razvoju turizma i ekoturizma, zelenom razvoju, kao i podršci poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Koji su koraci preduzeti u vezi sa unapređenjem infrastrukture za reciklažu i tretman otpada u Crnoj Gori?
Pokrenuti su projekti izgradnje regionalnih reciklažnih centara u većim gradovima kao što su Nikšić i Belo Polje. Takođe se sprovode kampanje koje imaju cilj podizanje svesti o važnosti reciklaže i održivog upravljanja otpadom, a Crna Gora koristi fondove Evropske unije i međunarodnih organizacija kako bi unapredila infrastrukturu za tretman otpada i postigla ciljeve održivog razvoja. Konkretni koraci zavise od finansijskih sredstava koja se opredeljuju iz budžeta.
Mnogo toga zavisi od drugih ministarstava sa kojima smo u koordinaciji. Kada je u pitanju problem divljih deponija, predviđeno je da do 2030. godine sve divlje deponije u Crnoj Gori budu uklonjene. Fond za zaštitu životne sredine (Eko-fond) dodeljuje bespovratna sredstva za realizaciju projekta uklanjanja otpada nesavesno odbačenog u životnu sredinu, a pravo na korišćenje tih sredstava ostvaruju jedinice lokalne samouprave.
Kakve su mogućnosti Crne Gore za razvoj održivog ekoturizma i na koji način ministarstvo planira da podrži ovu oblast?
Crna Gora ima značajan potencijal za razvoj održivog ekoturizma, prvenstveno zbog svoje bogate prirode, biodiverziteta i kulturne baštine. Ministarstvo ekologije, održivog razvoja i razvoja severa podržaće razvoj ove oblasti kroz razvoj strategija koje promovišu održivi turizam i zaštitu prirodnih resursa, sa fokusom na minimiziranje negativnih uticaja na okolinu.
Takođe, i kroz uvođenje finansijskih podsticaja za projekte koji promovišu ekoturizam, uključujući podršku za obnovljive izvore energije, održivu infrastrukturu i sertifikaciju ekološki prihvatljivih smeštaja. Ministarstvo sprovodi projekte u saradnji sa Eko-fondom i Agencijom za zaštitu životne sredine, kada je reč o ovoj oblasti. Sprovodimo konkurse za razne projekte, kao i redovni godišnji program kojim se finansiraju projekti nevladinih organizacija. Takođe, svaka opština će ubrzo imati po jednog eko-ambasadora, predstavnika civilnog sektora, koji će raditi na promociji i unapređenju svesti o zaštiti životne sredine i održivog ekoturizma.
(RTV)
