Gradonačelnik Šapić obavestio je u prvoj polovini tekućeg meseca javnost da će autobusi u novom ruhu krstariti ulicama naše prestonice: „Vizantijsko plava, nemanjićka plava, koja ima mnogo simbolike vezane za grad Beograd, mnogo je bolja od dosadašnje ‘soc-crvene’ koja nas je podsećala na kioske sa viršlama”.
Da li gradonačelnika Šapića drma nostalgija ili groznica nacionalizam? Stariji sugrađani sećaju se sigurno bravura gospodina iz Nambije koje je izvodio u bazenima širom sveta noseći plave kapice raspalih država. Zaista, mora se priznati, gospodin Šapić bio je srpski sportski gorostas, velikan.., kako je samo „šamarao loptu“ (doduše i saigrača iz reprezentacije), nažalost to smo već zaboravili, pošto je svoje bravure u bazenu davno zamenio onim izvan njega.
Poslednja u nizu bravura maestralna je iz dva razloga, prvog gradonačelnik nam je još jednom pokazao da je beogradski paša populizma, mudrac za irelevantne političke ideje, one koje se ne tiču poboljšanja života njegovih sugrađana, već isključivo sticanja zvanja najsrbin. Iskopajmo Tita, ofarbajmo buseve u plavo i živećemo srećno do kraja života! Gospodine gradonačeniče, mislim da je vreme da shvatite, sramotno je da se ljubav prema domovini i svom narodu iskazuje ovako jeftino, apsurdno i beznačajno (to se radi dijametralno drugačije, suštinski, a ne površno).
Drugo, gospodin Gangula pokazao je da poznaje istoriju našeg naroda isto onoliko koliko je poznaje i imenovani lik kog je izvanredno odglumio (ako je glumio). Nemanjićko plava, šta to beše? Zaista ne znam gde je gospodin Ganugla video da u nemanjićkoj Srbiji dominira plava boja i šta je to soc-crvena, jel to ona boja na grbovima klubova čije je kapice nosio devedesetih godina dok je još bio sportista, a ne istoričar umetnosti?
Kako će farbanje buseva popraviti kvalitet života u prestonici? Da li će nas manje boleti oči od te za Srbe po novome neprijatne crvene. Da li ćemo ići ujutru veseliji na posao dok dangubimo u saobraćajnoj gunguli, ako uočimo plave vozove, pardon buseve (plavi vozovi slute na zla vremena) ili ćemo samo nošeni idejom da je Šapke konačno pobedio „komunjare“ sa kanticom farbe osetiti dugo očekivani spokoj?
Dragi naš gospodine gradonačelniče, bivši sportisto i humanitarcu, molim Vas da izađete među narod, prošetate ulicama, vidite šta se oko Vas dešava, ko gde ruši i zida, koja će se voda piti, a gde kanalizacija izliti, koje je boje vazduh na plavom nebu iznad grada (pošto boju ima) i kako miriši prestoničko đubre, kako žive ljudi, a posebno ranjive kategorije (ne da ih gurate u kontejnere), da li ima mesta u vrtićima, kako se grejemo i koliko nas to košta, šta rade beli rendžeri, zašto su uprave trome i spore, koliko kovertica se daje za tendere… obratite pažnju na sve te nevažne stvari, jer od njih zavisi sreća Vaših sugrađana, a ne od boje kapice ili autobusa, to ostavite za dečiju bojanku ili fasadu Vaše vile.
Kalaz
*serpa plavi!