Na današnji dan 19. oktobra 1964. godine na obroncima Avale dogodila se teška avionska nesreća u kojoj je tragično stradala cela sovjetska delegacija koja je krenula na obeležavanje dvadesetogodišnjice oslobođenja Beograda od nacističke okupacije. U ovoj nesreći život je izgubilo 18 osoba, od toga osam veterana.
Među stradalima bili su maršal Sergej Birjuzov, heroj Sovjetskog Saveza, general Vladimir Ždanov, heroj Sovjetskog Saveza i narodni heroj Jugoslavije, general Ivan Kravcov, načelnik Vojne akademije tenkovskih jedinica, general Nikolaj Škodunovič, zamenik načelnika Vojne akademije „Frunze”, general Nikolaj Mironov, general Leonid Bočarov i potpukovnik Grigorij Šeludko.
Delegacija se nalazila u avionu „iljušin Il-18” koji je prema redu letenja trebalo da sleti u Beograd oko 9.30 časova. Ali let je kasnio gotovo dva sata. „Iljušin” se poslednji put na radaru pojavio u 11.34 časova. Posada je prilikom poslednjeg javljanja zatražila spuštanje sa visine 5.000 stopa na 3.000, što je odobreno. Veza je potom prekinuta. Ubrzo se pojavila informacija da je na Avali uočena vatra.
Odmah po dobijanju tužne vesti, čitava delegacija za doček koju je predvodio Jovan Veselinov, sekretar CK SK Srbije se uputila ka Avali, a Branko Pešić je obavestio sve nadležne službe, hitnu pomoć, miliciju i vatrogasce da upute svoje ekipe ka Avali.
Ispostavilo se da je letelica udarila u blizini Spomenika neznanom junaku i tom prilikom pokosila stotine metara šume. Šta je prouzrokovalo ovu avionsku nesreću, nije tačno utvrđeno.
Pretpostavlja se da je uređaj za navigaciju otkazao, odnosno da je bio neispravan. Ali je Avala, čiji se vrh nalazi na oko 500 metara, tog dana bila obavijena gustom maglom. Osim članova visoke delegacije, u avionu su stradali i osoblje i posada, a letelica je bila potpuno uništena. Od nje je ostala hrpa izobličenog metala.
Ekipe Sekreterijata unutrašnjih poslova odmah su otpočele sa vršenjem uviđaja na mestu nesreće. Kako su tela svih stradalih bila ugljenisana bilo je teško utvrditi njihov identitet. Jedino je odmah utvrđen identitet maršala Birjuzova, koji je prepoznat na osnovu dela maršalske uniforme koja je bila delom spaljena.
Zbog ovako velike tragedije, otkazane su sve velike proslave povodim dana oslobođenja prestonice, sve je pretvoreno u niz komemoracija, a ubrzo pošto su razmere tragedije postale jasne Skupština grada Beograda donela je odluku o proglašenju dvodnevne žalosti.
Sutradan 20. oktobra 1964. godine na Dan oslobođenja Beograda na aerodrom u Surčinu sleteo je avion u kojem su se nalazile dve nove delegacije iz Sovjetskog Saveza delegacija koja je došla na obeležavanje Dana oslobođenja i delegacija za prijem i ispraćaj posmrtnih ostataka poginulih u avionskoj nesreći, na čelu sa maršalom avijacije Sovjetskog Saveza Vladimirom Aleksandrovičem Sudecom.
Godišnjica oslobođenja obeležena je polaganjem venaca na Groblju oslobodilaca Beograda, Spomen-groblju boraca, kao i na Kalemegdanu, na grobnici narodnih heroja, a otvoren je i Spomen-park u Jajincima.
Održana je komemoracija u Kolarčevoj zadužbini, na kojoj su bili prisutni i najviši zvaničnici, uključujući predsednika Josipa Broza Tita, koji je posthumno odlikovao tragično stradale članove sovjetske vojne delegacije.
Posmrtni ostaci članova sovjetske vojne delegacije su 21. oktobra 1964. godine u periodu od 10 do 13 časova bili izloženi u Domu JNA u ulici Braće Jugovića i za to vreme veliki broj građana Beograda im je u mimohodu odao počast.
Zbog kratkog perioda za odavanje počasti poginulim članovima sovjetske vojne delegacije mnogi građani Beograda, ali i građani Zemuna, Batajnice i okolnih mesta su izašli na ulice i duž čitavog puta od Doma JNA do vojnog aerodroma su odavali počast poginulim veteranima.
Sutradan 22. oktobra u 8 časova održan je poslednji ispraćaj posmrtnih ostataka koji su potom ukrcani u avion i odneti u Moskvu. Na ovom poslednjem ispraćaju govorili su general Otmar Kreačić i general Aleksej Japišev.
Zajedno sa posmrtnim ostacima i sovjetskom delegacijom koja ih je pratila, u Moskvu je na sahranu otputovala i jugoslovenska delegacija u sastavu — Rade Hamović, Jože Ingolič i Branko Pešić, a kojoj se po dolasku u Moskvu pridružio i ambasador Cvijetin Mijatović.
Sahrana posmrtnih ostataka članova sovjetske vojne delegacije održana je 22. oktobra 1964. godine u Moskvi.
Na mestu tragične pogibije podignut je Spomenik sovjetskim ratnim veteranima naredne 1965. godine, delo vajara Jovana Kratohvila. Uoči šest decenija tragedije na Avali, ove godine čitav kompleks je renoviran, čime mu je vraćen izvorni izgled zamišljen 1965. godine.
