Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik komentarisao je najave da će Kristijan Šmit, koji u Srpskoj nije priznat za visokog predstavnika, svedočiti na Evropskom sudu u Strazburu, ali ne i da bude svedok u Sudu BiH u procesu koji se vodi protiv njega i v.d. direktora Službenog glasnika, kaže da se vidi da tu nema logike i da je reč o zloupotrebi.
“Vidi se da to sve nije u skladu ni sa propisima, ni sa životom, stanjem u BiH, da oni žele od toga da naprave političku platformu”, rekao je Dodik novinarima u Novom Goraždu.
Prema njegovim rečima, Šmit pokušava da bude deo BiH priče na lažan način, upitavši kako tu naći logiku.
“Pokazaće se na kraju da će ga pritisak muslimana dovesti do toga da ne ode na to, mada je sam tražio. To govori o njemu kakav je”, rekao je Dodik.
Upitao je i što se u BiH ne sprovede presuda Sejdić-Finci, koja je donesena pre više od 15 godina.
“Sve je to dnevna nakaradna priča o evropskom putu. Savršeno dobro se zna da problemi koji se rešavaju u BiH moraju biti deo konsenzusa i da se njemu mora težiti. I kada se dođe do njega, oni to predstavljaju kao svoje. To samo govori da je reč o malim ljudima, koji ne računaju da im je potreban i sledeći konsenzus, ali videćemo kako će ga dobiti”, rekao je Dodik, prenela je Srna.
Dodik je rekao da se muslimani u BiH plaše da će nešto što su na kvaran način uspeli da urade biti poništeno svedočio Šmit u Strazburu ili ne jer je to neodrživo.
Šmit bi trebalo da svedočiti u Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu u predmetu “Kovačević protiv BiH”, a portal sarajevskog Avaza objavio je ranije da je on pozvan “kao vrhunski tumač Dejtonskog mirovnog sporazuma”.
Klix: Šmit sam tražio da se obrati Evropskom sudu u predmetu “Kovačević”
Iz Kancelarije Kristijana Šmita (OHR), koji u Republici Srpskoj nije priznat za visokog predstavnika, nisu odgovorili za sarajevski portal Klix da li će se on Evropskom sudu u Strazburu obratiti na lični zahtev ili po pozivu tog suda.
Reč je o presudi u veoma važnom predmetu “Slaven Kovačević protiv BiH”, koju je u avgustu prošle godine objavio sud, a koju je donelo Sudsko veće od sedam sudija (rezultatom 6:1 u korist Kovačevića), koja govori o manjkavosti Ustava BiH i još jedne diskriminacije.
Kovačević, savetnik predsedavajućeg Predsedništva BiH Željka Komšića, žalio se Evropskom sudu jer tokom Opštih izbora 2022. godine nije mogao da glasa za kandidate za Predsedništvo BiH i indirektno za Dom naroda BiH, a koji na najbolji način predstavljaju njegove političke stavove, jer nisu pripadnici tri konstitutivna naroda niti žive u “pravom” entitetu.
Kovačević se žalio da zbog kombinacije teritorijalnih i etničkih uslova nije mogao glasati za kandidate za koje je smatrao da bi najbolje štitili njegove interese.
Ova presuda se vrlo brzo počela politizovati pa su se ekspresno pojavile reakcije da je presuda neprovodiva i da će narušiti odnose među političkim strankama. S obzirom na to da presuda narušava etnički koncept na kojem svoje politike zasnivaju stranke poput HDZ-a pa je veliki broj oštrih reakcija upravo usledio iz te stranke.
BiH se na ovu presudu žalila i to preko agenata kojima je istekao mandat i više puta im je produžavan, odnosno novi agenti nikada nisu imenovani. Stoga će Veliko veće suda u Strazburu odlučivati o ovoj žalbi i doneti konačnu presudu.
U federalnim medijima nedavno se pojavila informacija, koju je potvrdio Šmit, da će se on obratiti Velikom veću u ovom predmetu.
Ipak, na konkretno pitanje da li će se Šmit Sudu obratiti na njihov poziv ili na vlastitu inicijativu, iz OHR nije dobijen konkretan odgovor.
“Visoki predstavnik će pristati da Evropskom sudu za ljudska prava pruži nezavisne informacije u svojstvu “prijatelja suda” (Amicus Curiae), kako su visoki predstavnici i ranije činili u mnogim drugim predmetima. To je uobičajena praksa. Visoki predstavnik ne zauzima stranu nego daje svoj doprinos kao konačni autoritet u zemlji u pogledu tumačenja civilnih aspekata Dejtonskog mirovnog sporazuma kako bi pružio informacije o dejtonskom okviru. Visoki predstavnik je kontinuirano pozivao političare u Bosni i Hercegovini da provedu odluke Evropskog suda za ljudska prava u predmetima poput Sejdić/Finci, Zornić i drugih, te da izmene ustav kako bi se okončala diskriminacija. U nadležnosti visokog predstavnika je, između ostalog, i briga za održivi razvoj demokratije u BiH”, odgovorili su iz OHR-a.
Portal Klix saznaje da je Šmit sam zatražio da se obrati po ovom pitanju sudu u Strazburu.
Raniji komentari Šmita u izveštajima za Savet bezbednosti govore da on na spomenutu presudu gleda kao na još jedan problem koji će dodatno zakomplikovati političke odnose u BiH, piše portal.
I raniji visoki predstavnici su se, navodi se, znali obraćati sudu u Strazburu, ali uglavnom za neke odluke koje su sami donosili ili su u njihovo donošenje bili uključeni.
Portal ukazuje da treba istaći da se radi o pitanju Ustava BiH, na koji Šmit ne može uticati niti ga menjati.
S druge strane postavlja se pitanje kako će Veće za implementaciju mira (PIC) gledati na Šmitovo obraćanje Evropskom sudu i da li ga podržavaju sve članice tog veća, piše portal i dodaje da prema njihovim saznanjima Šmit nema tu podršku svih članica PIC iz Evropske unije.
“Da li će Amerikanci podržati Šmita? Da li se eventualno obaranje prvostepene presude u predmetu ‘Slaven Kovačević’ može odraziti na HDZ-ovo popuštanje u slučaju Južne interkonekcije, koju ta stranka blokira u parlamentarnoj proceduri. Jer eventualno potvrđivanje ove presude po HDZ bi imalo političke posledice, ne toliko direktne, koliko indirektne jer bi se narušio etnički koncept koji ta stranka maksimalno forsira”, navodi sarajevski portal.
(RTV)
