Evropska komisija (EK) je u najnovijem izveštaju o napretku Srbije u polju vladavine prava ocenila da su potrebni dodatno angažovanje i politička posvećenost produbljivanju reformi i otklanjanju nedostataka posebno u ključnim oblastima pravosuđa, u sprečavanju i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, u slobodi medija, kao i napredak u procesuiranju ratnih zločina.
Radi se o godišnjem izveštaju o napretku Srbije, u ključnim poglavljima 23 i 24 pretpristupnih pregovora, u kojima su rezultati neophodni da bi napredovali pregovori o prijemu.
Od početka ovog procesa, Srbija ima dva ključna preduslova za napredak u pregovorima koji bi eventualno vodili ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji: dijalog s Prištinom i napredak u poglavljima 23 i 24. Napredak u ta dva poglavlja je ključan za bilo koju zemlju kojoj je cilj pristupanje EU.
– Kao što je predviđeno revidiranom metodologijom, nijedna dalja poglavlja ne bi trebalo da se zatvaraju pre no što Srbija postigne taj cilj – navodi se u dokumentu Evropske komisije, u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid.
Srbija od decembra 2021. nije otvorila nijedno poglavlje.
Neformalno zamrznuti pretpristupni pregovori su posledica neuvođenja sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini koji je počeo u februaru 2022. godine, dva meseca posle poslednje međuvladine konferencije sa Srbijom.
Evropska komisija u dokumentu kaže da smatra da Srbija treba da poboljša rezultate istraga, podizanja optužnica i pravosnažnih presuda u slučajevima korupcije na visokom nivou, uključujući zaplenu i oduzimanje imovine stečene kriminalom.
Spominje se da je prošle godine broj pravosnažnih presuda u slučajevima korupcije na visokom nivou porastao na 30 sa 21 – koliko ih je bilo u prethodnoj godini.
– Proaktivne krivične istrage još nisu uobičajena praksa. Postoji rizik od politički motivisanog mešanja u istrage i krivično gonjenje korupcije na visokom nivou, iako su uvedene nove zaštitne mere – napominje se u izveštaju.
Dodaje se da proaktivne krivične istrage i sistematsko praćenje tokova novca, posebno u slučajevima neobjašnjivog bogatstva, nije uobičajena praksa, te EK poreporučuje Srbiji da sistematskim praćenjem tokova novca poveća efikasnost procesuiranja predmeta teškog i organizovanog kriminala.
Srbija je kritikovana i što se nije dovoljno angažovala u procesu istrage i krivičnog gonjenja oko napada na severu Kosova.
EK poziva zemlju da obezbedi da Visoki savet sudstva i tužilaštva, Vlada i Skupština efikasno i proaktivno brane nezavisnost pravosuđa i tužilačku autonomiju u slučajevima spoljnog neprikladnog uticaja, uključujući i slučajeve neprimerenih javnih komentara članova Vlade ili parlamenta o tekućim istragama ili sudskim postupcima koji su, kako se navodi, u suprotnosti sa njihovim kodeksom ponašanja.
U principu, navodi se u ovom dokumentu, sadašnji poslovnici postavljaju osnovu za efikasnije reagovanje i mehanizme zaštite sudija i tužilaca u slučajevima nedozvoljenog uticaja.
– Međutim, još nije moguće u praksi uočiti značajno smanjenje neprimerenog uticaja na sudije i tužioce – ocenjuje se u izveštaju i ističe se da ni Skupština ni Vlada do sada nisu postupale u slučajevima nedozvoljenog uticaja, uz opasku da ostaje da se pokaže aktivnija i proaktivnija uloga srpskih institucija.
EK je loše ocenila Srbiju i po pitanju procesuiranja ratnih zločina jer nije došlo do poboljšanja rezultata te da se nastavlja javno veličanje zločinca.
– Bilo je brojnih slučajeva veličanja ratnih zločinaca, davanja medijske platforme ratnim zločincima i negiranja ratnih zločina i genocida – piše u izveštaju.
Evropska komisija potvrđuje da je Srbija vratila vizni režim za šest zemalja, ali da se u planu viznog usklađivanja obavezala na dalje usklađivanje vizne politike samo godinu ili šest meseci pre članstva u EU.
Od Srbije se traži da ojača sigurnost i bezbednost novinara i posebno da obezbedi da se visoki zvaničnici uzdrže od etiketiranja ili verbalnih napada na novinare da se sve pretnje i slučajevi fizičkog i verbalnog nasilja brzo prate te po potrebi, javno osude, istraže ili krivično gone.
– S tim u vezi, nastavljeni su slučajevi verbalnih napada, kampanja klevetanja, pretnji i nasilja nad novinarima kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou, uključujući verbalno i fizičko nasilje nad novinarkama. Ponavljane izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara ugrožavaju slobodu medija – ocenjuje se u izveštaju Evropske komisije.
EK traži od Srbije da primeni i blagovremeno izveštava o strategijama za borbu protiv diskriminacije koje obuhvataju prava LGBTQ osoba, rodnu ravnopravnost, nasilje nad ženama i deinstitucionalizaciju, kao i da se aktivno suprotstavlja zločinima motivisanim mržnjom te u tom sklopu, i uspostavi rezultate istrage i osuda.
Ocenjuje se da ima “ozbiljnog odlaganja” u usvajanju akcionog plana i povezanog finansiranja za strategiju za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, i strategiji deinstitucionalizacije.
(Beta)
