Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je da je uveren da Srbija može dostići broj od 5.000 električnih punjača na svojoj mreži puteva u naredne dve do tri godine, ukoliko se budu poštovali zacrtani planovi.
On je rekao da se procenjuje da u Srbiji trenutno ima između 100 do 150 električnih punjača u javnoj upotrebi, ističući da tačan broj električnih punjača nije poznat, pošto se ne vodi evidencija.
“Što se tiče putne mreže, trenutno ima 58 električnih punjača duž mreže auto-puteva, od čega je osam električnih punjača postavilo JP Putevi Srbije, dok su oko 50 punjača postavile benzinske stanice”, rekao je Vesić za Blumberg Adriju.
Ministar je podsetio da su kroz izmene Zakona o planiranju i izgradnji iz jula 2023, stanice za snabdevanje gorivom obavezane da duž auto – puteva moraju da imaju električne punjače i to minimum jedan na četiri točiona mesta.
Takođe, kako je dodao, na inicijativu ministra u delu putne infrastrukture za koje je nadležno ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture biće ugrađeno još najmanje 50 električnih punjača duž auto-puteva ove godine od čega 30 punjača u zelenim odmaralištima kroz projekat “Zelene stanice”, dok će preostale postaviti JP Putevi Srbije.
Beogradu, od Beograda prema Nišu, od Niša prema Preševu, kao i od Beograda do Novog Sada i od Niša prema Dimitrovgradu, kao i još 16 električnih punjača na dva nova velika auto – puta Miloš Veliki i Ruma – Šabac”, naveo je Vesić.
Prema njegovim rečima, izazov je dopremanje struje do električnih punjača i zbog tog je odlučio da se uradi velika studija o mogućnostima ugradnje solarnih ćelija duž auto-puteva.
Ministar pojašnjava da će realizacija “Zelenih stanica” početi u novembru i da će biti postavljeno prvih šest stanica sa 30 punjača, kao i da je zatim planirano da se do maja 2025. svaki mesec postavlja još dve, tako da će na zelenim stanicama biti novih 80 punjača u prvoj fazi realizacije ovog projekta.
Prema njegovim rečima, do kraja aprila 2025. kada se očekuje i završetak prve faze projekta “Zelene stanice”, duž mreže auto-puteva u planu je da bude postavljeno najmanje 164 električna punjača.
“U skladu sa ugovorom, kroz projekat Zelenih stanica biće postavljeno najmanje 80 punjača do aprila naredne godine, a najviše 225, računajući ovih 80, električnih punjača u narednim godima. S obzirom na to da od sledeće godine zvanično stupa obaveza benzinskih stanica da duž auto-puteva imaju električne punjače, može se očekivati da do kraja sledeće godine imamo više od 300 električnih punjača duž auto-puteva”, istakao je Vesić.
Ministar navodi i da trenutno u Srbiji ima oko 3.000 registrovanih električnih automobila, što je, kako kaže zaista malo na oko 2,4 miliona registrovanih putničkih automobila u Srbiji.
Konstatuje da čak i za tako mali broj registrovanih električnih automobila u Srbiji trenutno nema dovoljno električnih punjača u javno upotrebi.
“Mnogi korisnici električnih automobila pune automobile na kućnim ili punjačima u okviru preduzeća, hotela ili slično, koji su najčešće male snage i njima zadovoljavaju svoje potrebe vožnje u užem gravitacionom područiju. Međutim, kada električnim vozilom treba otići na udaljenije mesto, tad se oseća problem nedostatka brzih punjača, što je i jedan od razloga zbog čega se u malom obimu kupuju električni automobili u Srbiji”, smatra Vesić.
On dodaje i da je najveći problem kada je u pitanju tranzit električnih vozila kroz Srbiju, to što u našoj zemlji nema dovoljno brzih elektro punjača duž auto-puteva.
Zbog toga se trenutno, kako kaže, priprema zakon o izgradnji infrastrukture za alternativna goriva, koji će na bolji način regulisati ovu oblast, a u skladu sa direktivama i uredbama EU.
Vesić navodi i da u skladu sa tim direktivama, stanice za električno punjenje moraju da budu na minimum 60 kilometara rastojanja na auto – putevima i sa ukupnom minimalnom snagom 300 kilovata i najmanje jednim brzim punjačem od 150 kilovata.
Kako kaže, uzimajući sve ovo u obzir može se reći da bi trenutno stanje saobraćaja električnih automobila na auto – putevima zadovoljio oko 100 električnih punjača duž auto-puteva, a što ćemo imati do kraja godine.
“Paralelno sa izgradnjom mreže električnih punjača na auto – putevima, mreža električnih punjača će se širiti po celoj Srbiji po svim javnim objektima i prostorima, pogotovo u novogradnji, jer je to i obaveza prema izmeni Zakona o planiranju i izgradnji”, naglašava ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije.
Prema njegovim rečima, trenutni nedostatak električnih punjača na auto -putevima odvraća vozače iz Evrope da voze kroz našu zemlju, ali već od sledeće godine to neće biti slučaj.
Odgovarajući na pitanje za koliko godina bi Srbija mogla da ima 5.000 punjača, Vesić obrazlaže da početak proizvodnje električnih automobila u Kragujevcu, uz podsticajne mere za kupovinu i njihovo korišćenje može značajno ubrzati širenje mreže električnih punjača.
Prema njegovim rečima, ako se uzme u obzir da u Srbiji ima između 1.500 i 1.600 registrovanih benzinskih stanica i ako se u proseku u narednih godinu izgradi samo jedan električni punjač po benzinskoj stanicu mimo auto-puteva na kojima benzinske stanice imaji zakonsku obavezu da imaju elektropunjače, to je minimum 1.500 do 1.600 električnih punjača.
“Realno uz proizvodnju i prodaju električnih automobila i zakonske obaveze za izgradnju električnih punjača, broj od 5.000 punjača u Srbiji je dostižan za naredne dve do tri godine, a posle toga počinje eksponencijalni trend”, istakao je Vesić.
Kako dodaje u prilog tome govori i podatak da je u EU u 2023. bilo registrovano 630.000 javnih punjača, a te godine pušteno je i oko 130.000 električnih punjača.
Prema rečima ministra, u EU procenjuju da će do 2030. biti potrebno osam puta više električnih punjača, da bi dostigli cilj da do 2035. prestane proizvodnja automobila sa unitrašnjim sagorevanjem koji emituju ugljovodonike.
“Srbija je deo Evrope, deo smo evropske putne mreže, hteli ili ne, verovali ili ne, moramo biti deo ovog trenda u najkraćem roku, a fabrika električnih automobila je samo deo ovog trenda, koja će sigurno promeniti strukturu voznog parka u Srbiji, a time ubrzati širenje mreže električnih punjača”, zaključio je Vesić.
Govoreći o najvećim preprekama u procesu postavljanja električnih punjača, ministar kaže da će brzina razvoja mreže električnih punjača direktno zavisiti od mogućnosti elektromreže i brzine kojom će se električna energija dovesti do trafostanica koje će snabdevati električne punjače i to je najveći problem u brzom širenju mreže punjača.
Takođe, kako ističe da bi se ubrzao proces postavljanja mreže punjača neophodno je obezbediti veliku količinu električne energije, a to će predstavljati pritisak na energetski sistem, zbog čega je neophodno da se deo električne energije obezbedi iz obnovljivih izvora među kojima su Sunce i vetar.
“Baš iz tih razloga, doneo sam odluku da se uradi studija o mogućnostima ugradnje solarnih ćelija duž auto – puteva. Solarne ćelije bi se ugrađivale u zidove za zaštitu od buke, a postavljali bi se i solarni paneli u putnom zemljištu auto – puta, čime bi se napravile tzv. solarne elektrane za proizvodnju struje. Ovim bi se obezbedio deo električne energije neophodne za snabdevanje električnom energijom objekata i opreme duž auto – puteva”, pojasnio je Vesić.
On navodi i da će u skladu sa ovom inicijativom, kroz projekat “Zelene stanice”, pored električnih punjača i ostalih sadržaja, biti postavljeni i solarni paneli i izgrađena “skladišta” za čuvanje električne energije, čime će se smanjiti potreba za električnom energijom iz energetskog sistema Elektroprivrede Srbije (EPS).
Kada je reč o benzinskim pumpama, Vesić misli da obaveza ugradnje električnih punjača neće biti preveliki teret, pogotovo velikim benzinskim pumpama jer, kako objašnjava, pumpe najveći profit ostvaruju kroz ostale usluge koje pružaju, pogotovu kroz prodaju pića i hrane.
Vesić je mišljenja da će ugradnjom električnih punjača, pumpe samo privući korisnike električnih vozila da koriste te usluge koje im donose profit, a usput prodaju i uslugu punjenja električnih vozila.
Na ovaj način dobijaju nove korisnike koji moraju da se zadržavaju dosta duže na pumpi od naftnih korisnika, što predstavlja novu poslovnu priliku za benzinske pumpe. Tako da će se taj trošak ulaganja benzinskim pumpama u električne punjače, veoma brzo otplatiti”, zaključuje Vesić.
Obrazlažući koliko košta postavljanje jednog elektro punjača, ministar objašnjava da cena varira u zavisnosti od snage i od namene.
Ističe i da su najjeftiniji oni punjači koji su malih snaga, od nekoliko kilovata do 22 kilovata, koji se mogu koristiti i kao kućni punjači, dok su najskuplji oni za javnu upotrebu, naročito brzi punjači i da su cene u rasponu od nekolikoh hiljada evra do nekoliko desetina hiljada evra u zavisnosti od karakteristika.
Naveo je i primer za cenu električnog punjača velike snage sa ugradnjom, precizirajući da onaj od 60 kilovata košta oko 25.000 evra po komadu, od 120 kilovata košta oko 35.000 evra po komadu, dok električni punjač od 150 do 180 kilovata vredi i više od 40.000 evra po komadu.
Kada je reč o naplati punjenja u Srbiji, ministar je rekao da cene variraju i zavise od mesta punjenja, kao i koliko su brzi isnažni električni punjači.
Isto tako dodaje da se na električnim punjačima koji su u vlasništvu Puteva Srbije još uvek ne naplaćuje punjenje električnih automobila, ali i da će se to u narednom periodu promeniti.
“Troškovi punjenja na javnim punjačima za automobil sa klasičnom baterijom od 50 kilovat-sati sa kojom može da se pređe oko 400 kilometara je oko 25 evra, što je upola jeftinije nego za istu kilometražu dizel automobile”, rekao je Vesić.
On je dodao da za jače automobilske baterije od 107 kilovat-sati, koju imaju bolji električni automobili i koji mogu da pređu oko 550 – 600 kilometara, punjenje košta oko 52 evra, a što bi za dizel/benzin automobile koštalo oko 85 evra.
“Ovo znači da je vožnja električnim automobilima, ako punjenje vršimo na javnim punjačima od 40 do 50 odsto povoljnija u odnosu na klasične automobile”, objasnio je Vesić i dodao da je ovaj odnos još povoljniji ako se vozila pune sopstvenim električnim punjačima.
(Politika)
