Predstojeći izbori u SAD, na kojima se za Belu kuću bore kandidatkinja vladajućih demokrata Kamala Haris i bivši republikanski predsednik Donald Tramp, po svemu sudeći će biti među najneizvesnijim do sada, a na ishod će presudno uticati birači šest saveznih država.
Za razliku od drugih demokratskih država, osobenost izbornog sistema SAD je da ne pobeđuje nužno kandidat koji osvoji najviše glasova na nivou cele zemlje, već koji “skupi” najmanje 270 od 538 takozvanih elektora.
Na izborima 5. novembra, glasači se neće opredeljivati direktno za Haris ili Trampa, već će birati 538 elektora koji se sastaju u decembru (elektorski koledž) da zvanično izaberu predsednika.
Elektorski koledž je prviremena grupa delegata izabranih samo za tu, jednokratnu namenu, budući da njihova funkcija prestaje pošto formalno izaberu šefa države. Taj čin je formalnost, zato što elektori u decembru gotovo bez izuzetka glasaju za kandidata koga su predstavljali na izborima (za Haris ili Trampa). To je i razlog zašto se pobednik zna odmah posle izbora.
U svakoj od 50 saveznih država bira se onoliko elektora koliko ona ima članova u Kongresu SAD (broj članova u Predstavničkom domu plus dva senatora), dok Distrikt Kolumbija, što je zvaničan naziv za glavni grad Vašington, daje tri člana elektorskog koledža.
Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi dobija sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski. Elektore Mejna i Nebraske kandidati mogu da podele, zavisno od rezultata na nivou distrikata tih država.
Zbog specifičnog izbornog sistema SAD, ishod izbora faktički odlučuju takozvane “kolebljive države” (swing states), čija biračka tela nisu čvrsto opredeljena ni za jednu od dve velike stranke, i u kojima pobednik nije unapred poznat. U tim federalnim jedinicama, koje su poznate i kao “države bojna polja” (battleground states), nekada pobeđuju demokrate, a drugi put republikanci.
Broj “kolebljivih država” varira od izbora do izbora, a na ovogodišnjim ih ima svega šest, pokazuju najnovija istraživanja javnog mnjenja. “Poprišta bitke” biće Viskonsin (10 elektora), Mičigen (15), Pensilvanija (19), Nevada (6), Arizona (11) i Džordžija (16).
Od tih šest država koje u zbiru “nose” 77 elektora, Haris važi za blagu favoritkinju u Viskonsinu, Mičigenu i Pensilvaniji – tri države iz takozvanog “pojasa rđe”, dok se Trampu daju veće šanse u Nevadi, Arizoni i Džordžiji.
Ako bi uspela da pobedi u sve tri “kolebljive države” iz “pojasa rđe”, koji je taj neformalni naziv dobio zbog propadanja nekada moćnog industrijskog sektora posle 1980. godine, Haris bi po svemu sudeći postala prva predsednica SAD.
Tramp je 2016. postao predsednik pre svega zahvaljujući pobedi u te tri tradicionalno demokratske države, u kojima je tadašnju kandidatkinju demokrata Hilari Klinton pobedio sa manje od jedan odsto razlike. U Mičigenu je imao 0,23 odsto (10.704 glasa) više od Hilari Klinton, u Pensilvaniji 0,72 odsto (44.292), a u Viskonsinu 0,77 odsto (22.748).
Na izborima 2020. godine, kandidat demokrata Džozef Bajden pobedio je Trampa jer je uspeo da osvoji i Viskonsin (sa 0,6 odsto razlike) i Mičigen (2,8 odsto) i Pensilvaniju (1,2 odsto).
Pojedini posmatrači kao “kolebljivu državu” na ovogodišnjim izborima navode i Severnu Karolinu, u kojoj se bira 16 elektora, ali u njoj Tramp ima znatno veće šanse od Kamale Haris, prve žene afroameričkog i azijskog porekla koja je kandidatkinja za najvišu funkciju u SAD.
U preostale 43 savezne države i u Distriktu Kolumbija pobednik je takoreći već poznat jer je biračko telo čvrsto naklonjeno ili Kamali Haris ili Trampu.
Kamala Haris sa sigurnošću može da računa na pobedu u takozvanim “plavim” državama, u koje spadaju Havaji, Vašington, Oregon, Kalifornija, Kolorado, Nju Meksiko, Minesota, Ilinois, Virdžinija, Merilend, Delaver, Nju Džersi, Njujork, Konektikat, Roud Ajlend, Masačusets, Vermont, Nju Hempšir i Mejn, kao i u Distriktu Kolumbija.
Trampova pobeda ne bi trebalo da bude dovedena u pitanje u takozvanim “crvenim” državama, među kojima su Aljaska, Montana, Ajdaho, Vajoming, Juta, Severna Dakota, Južna Dakota, Nebraska, Kanzas, Oklahoma, Teksas, Ajova, Misuri, Arkanzas, Luizijana, Misisipi, Alabama, Florida, Južna Karolina, Tenesi, Kentaki, Indijana, Ohajo i Zapadna Virdžinija.
Ako ni Haris ni Tramp ne osvoje 270 elektora, predsednika SAD biraće Predstavnički dom Kongresa SAD, što se nije dogodilo od 1824. godine. Takva situacija moguća je jedino ako bi i Haris i Tramp imali po 269 elektora, što je teoretski moguće, ali gotovo nezamislivo.
(Beta)
