Najnovija odluka Evropske komisije o obaveznoj proceduri kroz koju će prolaziti podnosioci zahteva za izdavanje azila na spoljnim granicama EU, u skladu sa novim Migracionim paktom, u Mađarskoj je primljena sa neodobravanjem.
Saopštavajući ovu odluku domaćoj javnosti, Janoš Boka, ministar za evropske poslove, podsetio je da se Mađarska od početka protivila paktu i da se od njegove zemlje i Italije sada traži da obezbede „adekvatan kapacitet za graničnu proceduru” za ukupno 15.332 osobe godišnje, što je više od polovine svih takvih kapaciteta duž spoljnih granica EU. On je istakao da Mađarska mora imati kapacitet od 7.716, a Italija 8.016 mesta.
„Brisel kažnjava Mađarsku jer štiti svoju granicu”, rekao je Barna Pal Žigmond, državni sekretar Ministarstva za evropske poslove, reagujući na ovaj zahtev, uz ocenu da time EU želi da primora Mađarsku da prihvati više od 7.000 migranata godišnje.
On je u objavi na „Fejsbuku” spomenuo nedavno izdatu implementacionu odluku Evropske komisije, kojom se od Mađarske zahteva da obezbedi 25,7 odsto od ukupnog broja prihvatnih mesta, dok u prvoj godini mora da preduzme preko 15.000 graničnih procedura. U narednim godinama broj takvih slučajeva bi mogao da poraste tri ili četiri puta više od broja prijemnih mesta, rekao je on.
To znači da je kvota predviđena za Mađarsku veća od one za Francusku ili Nemačku, pa i za Bugarsku i Grčku, koje se nalaze duž migrantske rute zapadnog Balkana.
„Neprihvatljivo je i potpuno iracionalno da samo dve zemlje članice, Mađarska i Italija, budu odgovorne za više od polovine kapaciteta prijema na granicama EU”, dodao je on i naglasio da su kvote zasnovane na statistici koja pokazuje ilegalnu migraciju u protekle tri godine.
Prema tom sistemu, kažnjene su države članice koje su zaštitile svoje granice od ilegalnih migranata i prijavile njihov broj EU, kaže ovaj mađarski zvaničnik.
On je rekao da je ta mera „ciničan pokušaj proratne, soroševske levice u Briselu da zadrži politički motivisane migracione procese” i potvrdio stav Mađarske prema zaštiti svojih granica. „Nećemo dozvoliti da Mađarska postane zemlja migranata”, poručio je Barna Pal Žigmond.
Za to vreme, kazna koju je Mađarskoj izrekao Sud pravde Evropske unije (CJEU) raste iz dana u dan. Nedavno je to telo, da podsetimo, izreklo Mađarskoj kaznu od 200 miliona evra, kao i dnevnu kaznu od milion evra zbog nepoštovanja presude CJEU-a. Mađarski zvaničnici, uključujući i premijera Viktora Orbana, osudili su presudu kao „nečuvenu” i „nepravednu”, a vlada je navela da su pregovori sa Briselom o tom pitanju u toku. U Budimpešti su, međutim, upozorili da će Mađarska, ako se ne postigne dogovor, nastaviti sa naporima za zaštitu granica.
Aktuelna novčana kazna svakodnevno postaje veća za milion evra, sve dok se vlada Orbana ne povinuje nedavnoj odluci Suda pravde Evropske unije o prijemu zahteva za azil na njenoj teritoriji. Pošto je za naplatu dospeo paušalni iznos od 200 miliona evra, Mađarska je sredinom jula dobila obaveštenje o roku plaćanja od 45 dana. Ako se taj iznos ne plati, Evropska komisija bi mogla da ga oduzme od fondova EU koji pripadaju Mađarskoj. Uprkos pravosnažnosti presude, nije međutim doneta jasna odluka o tome kada i kako će kazne biti plaćene.
Budimpešta godinama poziva Brisel da više doprinese troškovima zaštite granica EU, uz podsećanje da je Mađarska potrošila oko 700 milijardi forinti (1,8 milijardi evra) od 2015. godine u tu svrhu, dok je Evropska komisija platila svega 113 miliona evra.
Zoltan Lomnici, stručnjak za mađarsko i pravo EU, primetio je da bi Mađarska potencijalno mogla da tuži Komisiju za nadoknadu ovih troškova, a reč je o sumi daleko većoj od novčanih kazni koje je izrekao Sud pravde Evropske unije. Pored toga, Mađarska bi mogla da iskoristi svoje pravo veta na ključna pitanja, kao što su oporezivanje, socijalno osiguranje i spoljna politika, kako bi izvršila pritisak na Brisel, kaže Lomnici.
Evropska komisija je u junu svrstala Mađarsku među sedam država članica EU sa budžetskim deficitom, što je navelo Savet Evropske unije da 26. jula zvanično pokrene postupak protiv njih. Iako bi to na kraju moglo rezultirati novčanim kaznama, mađarska vlada nastoji da postepeno smanji svoj budžetski deficit.
Šef Orbanovog kabineta Gergelj Guljaš predložio je potencijalno smanjenje od dva odsto kao „značajan korak napred”. Ministarstvo finansija ove godine pak projektuje budžetski deficit od 4,5 odsto, dok bi za sledeću on trebalo da iznosi 3,7 odsto. Cilj je da se deficit do 2026. svede ispod referentne vrednosti EU, to jest na tri odsto BDP-a.
(Politika)
Pročitajte još vesti
