Inflacija u Srbiji će do kraja ove godine iznositi četiri odsto, a u naredne dve godine u granicama cilja od tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto, rekla je guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.
– I bazna inflacija će usporiti i približiti seukupnoj inflaciji – kazala je Tabaković na predstavljaju Izveštaja o inflaciji, čiji je međugodišnji rast u julu bio 4,3 odsto.
Ona je navela da je NBS povećala procenu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini sa 3,5 odsto na 3,8 odsto.
– Slična očekivanja u pogledu privrednog rasta za ovu godinu imaju i druge relevantne međunarodne institucije – Međunarodni monetarni fond i Consensus Economics, pri čemu će taj rast, prema njihovoj oceni, biti jedan od najvećih u regionu srednje i jugoistočne Evrope – rekla je Tabaković.
Navela je da dodatno ubrzanje ekonomske aktivnosti, na četiri do pet odsto. NBS očekuje u naredne dve godine, a da će tome doprineti realizacija investicija, planiranih programom “Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027”, smanjeni globalni inflatorni pritisci i povoljniji uslovi finansiranja usled započetog ublažavanja monetarne politike NBS i Evropske centralne banke.
Rast će, kako je rekla, voditi domaća tražnja, uz pozitivan doprinos svih njenih komponenti, a važan faktor rasta jesu investicije u osnovna sredstva, koje povećavaju proizvodni potencijal domaće ekonomije i koje bi trebalo da se u srednjem roku približe nivou od 25 odsto BDP-a.
Navela je da se rast privatnih investicija očekuje usled visokog priliva stranih direktnih investicija, povećane profitabilnosti privrede prethodnih godina i očuvanog investicionog poverenja, kao i usled smanjenih globalnih inflatornih pritisaka i povoljnijih uslova finansiranja, kao realizacija javnih investicija u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture.
– Uspešno smo se izborili sa inflacijom, ona će nadalje biti na nivoima koji su konzistentni s našim ciljem – rekla je Tabaković.
Dodala je da je – privredni rast i očuvana finansijska stabilnost, uz pad učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima na nivo ispod tri odsto, potvrđuju da je adekvatnom monetarnom politikom koja je pooštravana kontinuirano, ali postepeno i odmereno, obezbeđena srednjoročna cenovna stabilnost i meko prizemljenje.
Prema novoj centralnoj projekciji, inflacija će, prema njenim rečima, nastaviti da se kreće u granicama cilja. U naredne dve godine najpre će se usporiti na oko četiri odsto krajem ove godine, a zatim će se tokom naredne godine postepeno približiti centralnoj vrednosti cilja od tri odsto.
Tabaković je rekla da je NBS odluke monetarne politike prethodnih meseci donosila oprezno, uvažavajući i rizike, kao i da, i pored ublažavanja, monetarna politika još ima restriktivan karakter koji će i dalje doprinositi zadržavanju niskih inflatornih pritisaka.
Opadajućoj putanji domaće inflacije doprinosi, kako je rekla i smanjenje uvozne inflacije nakon vrhunca krajem 2022. godine.
– Prema projekcijama relevantnih međunarodnih institucija, inflacija u zoni evra nastaviće da se smanjuje, s tim da će dinamika tog smanjenja biti postepenija nego što se očekivalo, najvećim delom zbog više bazne inflacije. Uz pretpostavku da se nepovoljna geopolitička dešavanja ni u narednom periodu neće u znatnijoj meri odraziti na svetske cene energenata i primarnih proizvoda, trebalo bi da obezbede da inflacija i u srednjem roku bude na nivoima koji su konzistentni s ciljem NBS – rekla je Tabaković.
Istakla je da usled očekivanja tržišta da će NBS i Evropska centralna banka uskoro početi ublažavanje monetarne politike, kamatne stope na dinarske kredite privredi i stanovništvu i kredite u evro znaku još od kraja prošle godine beleže umereni pad koji se može očekivati i u narednom periodu s obzirom na ostvareno ublažavanje monetarnih uslova i u Srbiji i zoni evra.
U dosadašnjem toku ove godine, fiskalna kretanja su, kako je ocenila, bila bolja od očekivanih, čemu su doprineli veći prihodi od planiranih, delom po osnovu povećane profitabilnosti privrede u prethodnoj godini, koja je u 2023. iznosila 972 milijarde dinara i bila za preko 12 odsto viša nego 2022.
(Beta)
