Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić ocenio je, povodom 100 dana Vlade, da je MUP u tom periodu uspeo da sačuva stabilan javni red i mir u Srbiji, kao i da je resorno ministarstvo uspešno odgovorilo na sve izazove, kada je reč o bezbednosti u zemlji i borbi protiv terorizma.
“Postigli smo značajne rezultate u smanjenju opšteg broja krivičnih dela i opšteg kriminala u Srbiji, kao i u borbi protiv organizovanog kriminala”, rekao je Dačić.
Podsetio je da je bilo i nesrećnih slučajeva, kao što je ubistvo graničnog policajca Nikole Krsmanovića i dodao da su takve stvari izazov policijskog posla.
Dačić je poručio da bez jake vojske i policije nema ni stabilne ni jake države.
“Ministarstvo unutrašnjih poslova u tom pogledu daje ključni doprinos stabilnosti ove zemlje. Kad to kažem..mnogi te moje reči tumače, kao da je to sada da bi policija primenjivala silu prema nekome. Ne, ovde je reč o obavljanju naših ustavnih i zakonskih nadležnosti, koje su veoma široke”, rekao je Dačić.
Ocenio je da je potrebno da se mnogo veća pažnja posveti, koliko je god to moguće, zaštiti policijskih službenika, jačanju njihovih kapaciteta, obuci i zaštitnoj opremi.
Ministar je podsetio je i na angažman jedinica MUP-a, poput helikopterske jedinice i vatrogasaca, navevši da gotovo svakoga dana nastaju požari koje te jedinice uspešno gase.
“U Srbiji su svi požari ugašeni u roku 24 sata”, rekao je Dačić.
Naveo je da će u narednom periodu jedan od prioriteta biti jačanje kadrovskog kapaciteta, odnosno zapošljavanje novih ljudi.
“Apelujemo da se što više ljudi prijavljuje za rad u policiji, uključujući i pripadnike nacionalnih manjina. Mislim da je to veoma značajno za koncept policije u zajednici, policajca koji poznaje tu zajednicu, koji poznaje taj jezik. Cilj je da policija bude narodna, da to bude u cilju zaštite naroda. Kada kažem naroda, mislim i na državne i narodne i nacionalne interese. Zato policija zaslužuje poštovanje od strane građana”, zaključio je Dačić.
Starović: Posvetićemo se izgradnji memorijalnog centra žrtvama genocida NDH
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović rekao je danas da će u narednom periodu velika pažnja njegovog resora biti fokusirana na projekat izgradnje memorijalnog centra posvećenog žrtvama genocida u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, koji će zajedničkim radom sa Vladom Republike Srpske biti izgrađen na dve lokacije, u Donjoj Gradini i u Beogradu.
Starović je za Tanjug govoreći o 100 dana rada vlade kao i projektima koje je ministarstvo realizovalo naglasio da je ponosan zbog otvaranja Gerontološkog centra u Valjevu, za koji kaže da je najmoderniji i da je uređen po najvišim evropskim standardima i dodaje da će se u njemu pružati još dve usluge socijalne zaštite – dnevni boravak za stara lica i prihvatilište za beskućnike.
“Jedan od svakako najznačajnijih projekata, na koji smo posebno ponosni, jeste završetak izgradnje i otvaranje Gerontološkog centra u Valjevu. To je prvi Gerontološki centar u Kolubarskom okrugu, čija je izgradnja počela još 2009. godine zahvaljujući izdašnoj donaciji vlade Japana”, rekao je Starović za Tanjug govoreći o projektima koje je ministarstvo realizovalo u prvih 100 dana vlade.
Starović je izdvojio i početak radova na izgradnji novog objekta Centra za socijalni rad u Kikindi, za koji je rekao da će biti savremen, jedinstven i najfunkcionalniji objekat, potpuno prilagođen standardima rada kako za profesionalce, tako i za korisnike sistema socijalne zaštite, što je kako ocenjuje, od izuzetnog značaja za lokalnu zajednicu.
“Ništa manje važan nije ni projekat Garancija za mlade, koji ima za cilj da mladi do 30 godina starosti dobiju kvalitetnu ponudu za posao, nastavak obrazovanja ili obuku, u roku od četiri meseca nakon završetka formalnog obrazovanja”, rekao je Starović.
On je pojasnio da Garancija za mlade doprinosi olakšanoj tranziciji mladih na tržište rada i podstiče njihovo zapošljavanje.
“Započeli smo sa pilotiranjem Garancije za mlade u tri filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, u Kruševcu, Sremskoj Mitrovici i Nišu, kako bismo na osnovu naučenih lekcija iz procesa pilotiranja, stvorili efikasne i delotvorne mehanizme za stabilan i održivi rast zaposlenosti mladih u celoj državi. Samo za ovu namenu iz budžeta je izdvojeno oko 4,5 milijardi dinara, odnosno oko 37,7 miliona evra”, rekao je Starović.
On je dodao da je jedan od procesa na koji je Ministarstvo fokusirano i digitalizacija u socijalnoj zaštiti.
“Već je poznato da je u nadležnosti Ministarstva na čijem sam čelu registar socijalne karte i informacioni sistem za zaštitu i automatizaciju instrumenata socijalne zaštite (SOZIS). Trenutno smo u fazi integracije sa drugim sistemima, što će biti završeno do kraja ovog meseca”, objasnio je Starović.
Odgovarajući na pitanje koji su najveći izazovi sa kojima se Ministarstvo suočava i kako ih rešava, Starović ističe da izazov ne manjka, imajući u vidu da je resor koji je dobio priliku da vodi zaista veliki i kompleksan.
Kao jedan od izazova Starović izdvaja pitanje demografije i dodaje da će na rešavanju tog problema posvećeno raditi sa kolegama iz Ministarstva za brigu o porodici, Ministarstva finansija, kao i drugih resora.
“Uz sve rezultate koje ćemo postići na ekonomskom planu tokom mandata sledeći program “Skok u budućnost – Srbija 2027″, verujem da će ključno merilo uspeha svih nas biti to u kojoj meri ćemo uspeti da usporimo negativne demografske trendove, kako u pogledu barem malog povećanja stope nataliteta, tako i kada govorimo o balansiranju migracionog salda. Mere socijalne politike, kao i one u oblasti rada i zapošljavanja će biti važan deo tog obimnog posla koji je pred nama”, naglasio je Starović.
Kao drugi problem, ministar ističe starenje stanovništva, koje kako je rekao, povlači potrebu za razvojem različitih programa usmerenih na aktivno starenje, ali i na tzv. “srebrnu ekonomiju”, koja podrazumeva sistem proizvodnje, distribucije i potrošnje dobara i usluga prilagođen potrebama ljudi u trećem životnom dobu.
“U sferi socijalne zaštite posvetićemo se nastavku procesa digitalizacije, koji je već dao značajne i merljive efekte, kako u pogledu značajnih ušteda javnih sredstava koje su ostvarene, tako i kada govorimo o brzini i kvalitetu pružanja usluga korisnicima”, rekao je Starović upitan o planovima Ministarstva za naredni period.
Kada je u pitanju rad i zapošljavanje, Starović naglašava da Ministarstvo razvija već pomenutu Garanciju za mlade, a da će pored toga akcenat staviti na programe podrške zapošljavanja i samozapošljavanja pripadnika romske zajednice.
On ističe da neadekvatna stopa zaposlenosti Roma nije samo socijalno ili pitanje manjinskih prava, već predstavlja nedovoljno iskorišćen potencijal našeg društva u celini.
Đurđević: Vlada postavila strateške temelje, porodica na prvom mestu
Ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski izjavila je danas da su za prvih 100 dana rada Vlade Srbije postavljeni strateški temelji za narednu deceniju, a da će predstojeći period obeležiti povećanje roditeljskog dodatka koje će biti omogućeno izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
“Mislim da je to jedna lepa poruka, mnogi su sumnjali da ćemo uspeti tako nešto da organizujemo i sprovedemo. Srbija ima sredstava da poveća roditeljski dodatak, to je posledica privrednog rasta, ali i strateškog opredeljenja naše zemlje da porodicu stavi na prvo mesto. Kada je porodica na prvom mestu, izvestan je opstanak naše nacije, izvestan je vrednosni okvir našeg društva i izvesna je budućnost Srbije”, rekla je Đurđević Stamenkovski za Tanjug.
Ona je dodala da se Srbija trudi da pitanje bele kuge i demografskih izazova tretira strateški i da postavi platformu koja će pružiti odgovor na taj izazov sa kojim se suočava ne samo naša zemlja, već naročito Evropa.
Kako je istakla, ono što je ponos njenog Mistarstva u prvih sto dana vlade je što uspešno okončana procedura javne rasprave tokom koje je diskutovano o izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
“Sa zadovoljstvom želim da obavestim javnost da je javna rasprava danas zvanično okončana i da je ona već donela određene rezultate. Naše ministarstvo, uz podršku predsednika Republike, uvažilo je zahteve majke i dece rođene od početka 2024. godine koje su predložile da povećani roditeljski dodatak bude isplaćen svoj deci koja su rođena od 1. januara 2024. godine”, navela je ministarka.
Kako je rekla, na taj način, se pokazuje da je naša država opredeljena da brine o porodici, da pomaže i podstiče roditeljstvo i da pruža podršku rađanju.
“Izmenama zakona o finansijskoj podršci porodici koje jesu obeležile prvih sto dana vlade kada je naše ministarstvo u pitanju, roditeljski dodatak za rođenje prvog deteta iznosiće 500.000 dinara, za rođenje drugog deteta 600.000 dinara plus 135.000 dinara jednokratne novčane pomoći, za rođenje trećeg deteta 2.280.000 dinara plus 135.000 dinara jednokratne novčane pomoći, a za četvrto dete povećali smo iznos i majci se isplaćuje 3.180.000 dinara”, istakla je Đurđević Stamenkovski.
Ona smatra da će povećana finansijska davanja biti ohrabrenje za sve buduće roditelje i za sve one koji to sada već i jesu i da će biti značajan finansijski podstrek koji će koristiti porodicama.
“U ekspozeu premijera Vučevića porodica je označena kao nacionalni interes i za nas je dragoceno što je on uvažio sve predloge koje sam kao resorni ministar navela da vlada treba da sprovede u ovom mandatu, a koje se tiču u svakom slučaju popravljanja demografske slike u Srbiji”, rekla je Đurđević Stamenkovski.
Ona je ocenila da je to čime se bavi Ministarstvo je veoma značajno, a rezultati će se videti tek u narednoj deceniji.
“Pokazaće se koliko smo uspeli podsticajnim merama da doprinesemo tome da nas ima više i da nas bude. Najvažniji zadatak pred kojim se nalazi srpsko društvo je da nas bude”, poručila je ministarka.
Dodala je da očekuje da će se Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom u svom izmenjenom obliku vrlo brzo naći pred narodnim poslanicima i da će svi poslanici, bez obzira na političke razlike, prepoznati koliko je značajno da jednoglasno usvojimo ove izmene i da roditeljski dodatak bude uvećan.
“Srbija će ovim biti zemlja sa najvećim roditeljskim dodatkom na Balkanu. Primera radi, Hrvatska daje oko tri stotine evra za rođenje deteta, a Crna Gora tri puta manje nego što to čini susedna Hrvatska. Pritom želim da napomenem da je Hrvatska kao susedna država i članica Evropske unije, zemlja koja ima stabilan životni standard, ali sa druge strane očito nije adekvatan fokus onako kako je to učinila Srbija posvetila podsticanju rađanja”, istakla je Đurđević Stamenkovski.
Ona je navela da je u prvih 100 dana rada vlade, njeno ministarstvo bilo posvećeno podršci licima sa retkim bolestima, veoma osetljivoj kategoriji u našem stanovništvu, da uručili vaučere za banjsko lečenje, za kupovinu lekova u apotekama, vaučere za jednokratnu finansijsku podršku i da će to ministarstvo nastaviti da se za njihov status u društvu.
Ministarka podseća da je njeno ministarstvo, zajedno sa Ministarstvom privrede, organizovalo projekat podrške ženama na selu.
“Ženama koje su registrovane kao preduzetnice dodeljujemo do 500.000 bespovratnih sredstava kako bismo unapredili njihovu preduzetničku aktivnost”, navela je ministarka.
Kako kaže, posebno je ponosna što je Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju sklopilo prvi sporazum o saradnji sa Republikom Srpskom, sa resornim ministarstvom u Banja Luci, što je dokaz, kako smatra, da će Srbija brinuti o našem narodu sa obe strane Drine.
“Naše ministarstvo je opredelilo 10 miliona dinara za podršku populacionoj politici u Republici Srpskoj, koje ćemo investirati u rekonstrukciju vrtića, sportskih i dečijih igrališta i drugih infrastrukturnih projekata koji su dragoceni za lokalne samouprave u Republici Srpskoj. Takođe, naše ministarstvo izdvojilo je 400 miliona dinara za podršku lokalnim samoupravama u samoj Srbiji”, rekla je Đurđević Stamenkovski.
Govoreći o planovima za narednu godinu, ministarka je rekla da joj je cilj povećanje dečijeg dodatka, za koji sama kaže da je prilično skroman, pokretanja projekta Porodične kartice će koristiti roditeljima kao sredstvo za sticanje određenih benefita i pokretanje pilot projekta Kancelarije za porodicu, jer su prepoznali da građani Srbije nisu u potpunosti informisani o pravima koje mogu da koriste.
“Neretko se dešava da oni ne znaju u kakvim vrstama projekata mogu da učestvuju, za koliko sredstava da apliciraju, kako da stignu do onoga što Vlada Srbije omogućava kao njihovo pravo i Kancelarija za porodicu bi bila jedna vrsta višenamenskog servisa koje bi pružilo adekvatnu informaciju građanima, ali koje bi prepoznalo koji su to problemi sa kojima se porodice suočavaju u određenim lokalnim samoupravama”, istakla je ministarka.
Poručila je da je pred njima značajan zadatak.
“Zadatak da vratimo privredu porodici i porodicu privredi, da ekonomski osnažimo naše porodice, da ih učinimo nezavisnim, da ih učinimo suverenim. Verujem da je to put ne samo ka njihovom boljem statusu, već i ka problemu rešavanja demografskih izazova. Jer ukoliko pogledate poslednje statistike Zavoda u Beogradu, viđećete da, nažalost, najmanje se dece rađa tamo gde je najveće siromaštvo”, istakla je ministarka.
(RTV)
