Iako je cena struje na berzama poslednjih meseci bila izuzetno visoka, a Srbija je uz to i uvozila električnu energiju, očekivano je bilo da će se to preliti na račune domaćinstava. Ali, „nema govora o poskupljenju električne energije za građane ove godine”, kaže u razgovoru za „Politiku” Dubravka Đedović Handanović, ministarka energetike.
U poslednjih mesec dana je u pet vodećih ekonomija došlo do skoka cene struje za 15 odsto ne samo zbog velike potrošnje nego zbog nestabilne situacije sa cenom gasa. Šta može Srbija da očekuje kada su u pitanju cena struje i gasa?
Uprkos visokim oscilacijama cena u junu i julu kad je bio toplotni talas, cene električne energije u Evropskoj uniji su se stabilizovale, dok poslednjih dana imamo trend stabilizacije i u regionu. Električna energija je berzanska roba, postoje razni uticaji na kretanje cene, kao što je bio slučaj sa negativnom cenom struje u aprilu. U svakom slučaju, nema govora o poskupljenju električne energije za građane ove godine. Što se tiče privrede, očekujemo da nova metodologija obračuna cene struje i gasa bude na snazi i pre 1. novembra. Time ćemo dobiti mehanizam koji će omogućiti EPS-u i „Srbijagasu” da na brži i fleksibilniji način odgovore na kretanje cena na tržištu.
Kakve su zalihe uglja na kopovima i po kojoj ceni to EPS uvozi struju pošto se svaki dan mogu čuti prozivke da se ovakvim načinom rada ovo preduzeće vraća unazad?
Već mesec dana slušamo razne neistine o radu EPS-a i uprkos brojnim demantima i pojašnjenjima i dalje se iznose paušalne ocene. „Elektroprivreda Srbije” se apsolutno ne vraća u nazad, naprotiv, postavljaju se čvrsti temelji za mnogo efikasniju i profitabilniju kompaniju.
Kada će se završiti remonti?
Remontna sezona termokapaciteta biće završena do početka grejne sezone i građani nemaju razloga za brigu, proizvodnja uglja je stabilna, na deponijama imamo zalihe više od 1,6 miliona tona uglja, a u akumulacijama skoro 500 gigavat-časova.
Da li je struja proteklih dana kupovana po havarijskim cenama?
Kad govorimo o situaciji u energetskom sistemu u prethodnih nekoliko nedelja, bili smo suočeni sa nezapamćeno dugim toplotnim talasom i rekordnom potrošnjom električne energije, a sve to u vreme velikih remonta termo, hidro i rudarskih sistema. Jasno je da je deo energije morao biti obezbeđen na tržištu, ali ta struja nije kupovana po havarijskim cenama, niti je uvezeno više nego u decembru 2021. Upravo suprotno, pošto su remontne aktivnosti planirane, planiran je i uvoz, i to po najpovoljnijim uslovima.
Šta je iziskivalo dodatni uvoz struje osim velike potrošnje zbog visokih spoljnih temperatura?
Rekordna potrošnja iziskivala je i dodatne količine energije koje su takođe obezbeđene po najpovoljnijim tržišnim uslovima. Zamerke zašto je koji remont baš sada zaista su zlonamerne, jer znamo koliko su EPS kapaciteti stari, znamo da su ulaganja preko potrebna i, pre svega, znamo da je remontna sezona tokom proleća i leta, ne samo u Srbiji već svuda, jer je neophodno proizvodne kapacitete pripremiti za zimu. Neki od tih remonta, poput kapitalnog remonta bloka B1 u Kostolcu, obavljaju se posle 10 godina, a jedan od najvažnijih projekata je revitalizacija naše jedine reverzibilne hidroelektrane „Bajina Bašta”, na koju se čekalo više od 42 godine i koja više nije mogla biti odlagana. Revitalizacija jednog agregata biće završena do kraja godine, dok će drugi agregat, koji je sada u funkciji, biti revitalizovan iduće godine.
Kako ćemo se snabdevati gasom ove zime?
Ministarstvo rudarstva i energetike i Vlada Srbije anticipirali su rizike u vezi sa snabdevanjem gasom sa kojima se suočava Evropa zbog sukoba na svom kontinentu. Zalihe su dobro popunjene, u Banatskom Dvoru i u skladištima u Mađarskoj imamo oko 500 miliona kubika uskladištenog gasa. Pored diversifikacije snabdevanja izgradnjom gasne interkonekcije Srbija–Bugarska i potpisanog sporazuma o snabdevanju gasom iz Azerbejdžana izvršena je i nabavka prirodnog gasa i skladištenje u Banatskom Dvoru i Mađarskoj. Takođe, imamo mogućnost nabavke gasa i iz LNG (tečni prirodni gas) terminala u Grčkoj, preko interkonekcije sa Bugarskom, gde smo zakupili 300 miliona kubika na godišnjem nivou. Ključno je takođe da je obezbeđeno nesmetano funkcionisanje „Balkanskog toka”, koji zaobilazi rutu preko Ukrajine, premda taj pravac snabdevanja nije prekinut, iako postoje takva predviđanja.
Da li bi sve skuplji gas mogao da poveća proizvodnju struje iz uglja? U EU većina javnih preduzeća planira da se prebaci na ugalj tokom zime?
Problemi sa snabdevanjem prirodnim gasom u EU, kao i svaki dramatični skok cena ovog energenta utiče na cenu električne energije. U zimskom periodu je dodatni problem što je proizvodnja iz solara na minimumu. Od ovih rizika, zemlje EU štite se prelaskom na jeftinije izvore električne energije. Proizvodnja iz vetra ne obezbeđuje dovoljnu stabilnost u tom smislu, proizvođači električne energije se okreću jeftinijim rešenjima – nuklearnim gde ih ima, odnosno ponovno paljenje termokapaciteta. Srbija je saglasna sa vizijom Evrope da postepeno smanjujemo udeo fosilnih goriva u energetskom miksu, što smo i pokazali kroz nedavno usvojeni Integrisani energetski i klimatski plan, kojim smo kao cilj definisali da do 2030. godine skoro svaki drugi proizveden megavat-sat bude iz čistih izvora. Energetska kriza je potvrdila koliko je energetski suverenitet i oslanjanje na sopstvene izvore važno za bezbednost snabdevanja i dodatno potvrdilo naše planove da jačamo proizvodne kapacitete, gradimo reverzibilne hidroelektrane, solarne elektrane i vetroparkove, ali i pokrenemo javnu debatu o potencijalima i mogućnostima korišćenja nuklearne energije, kao bazne energije.
Da li se uprkos tome planira nastavak korišćenja uglja?
Do dugoročnog rešavanja pitanja bazne energije koja neće imati ugljenični otisak, strateškim dokumentima iz oblasti energetike, koje je ovo ministarstvo pripremilo, predviđamo nastavak korišćenja termokapaciteta uz značajna ulaganja u primarnu i sekundarnu redukciju emisija zagađujućih materija.
(Politika)
