Sredozemno more vas možda asocira na prizore dmora na plaži, ukusnih morskih obroka i beskrajnih peščanih plaža, ali ova voda je sve toksičnija, upozoravaju stručnjaci.
Kako prenosi CNN, više od 87 odsto Sredozemnog mora zagađeno je mikroplastikom i drugim zagađivačima, uključujući toksične metale i industrijske hemikalije, prema izveštaju Svetskog fonda za prirodu (WWF) iz jula 2024. godine.
Globalno, zagađenje vode je povezano sa 1,4 miliona preranih smrti, što predstavlja probleme za 150 miliona ljudi koji žive duž obale Sredozemnog mora i 270 miliona turista koji su privučeni ovim vodama svake godine.
Sredozemno more se prostire na 46.000 kilometara obale u 22 zemlje, mnoge s različitim ekološkim standardima i praksama.
Egipat, koji proizvodi 0,25 miliona tona plastike koja završi u Mediteranu, najveći je prestupnik, kaže WWF, zatim Turska, koja proizvede 0,11 miliona tona i Italija, koja daje 0,04 miliona tona plastike zagađenom moru – sve deo od 1,9 miliona plastičnih fragmenata po kvadratnom metru
Medicinski stručnjaci konsultovani za izveštaj WWF-a kažu da ljudi unose mikroplastiku iz vodenog okruženja kroz konzumaciju morskih organizama i kroz vodu. Istakli su kako se najviše unese konzumiranjem tri glavne komercijalne vrste ribe (brancin i dve vrste skuše).
U primorskom gradu Ostiji u blizini Rima Pjerluiđi Kapozi posmatra more iz svog restorana “Mediterraneo”.
– Pre možda 50 godina ljudi nisu znali ono što mi sada znamo o zagađenju i plastici, ali vidim mlade ljude da bez ikakvih problema bacaju plastične flaše u more, bacaju smeće po zemlji, cigarete – kaže Kapozi.
Pre deset godina, svakog jutra pesak ispred njegovog restorana na plaži bio je prekriven hemikalijama s teretnih brodova koji prolaze brodskim putevima vidljivim s obale.
– Zahvaljujući boljoj regulativi, to hemijsko zagađenje je sada nestalo – kazao je on za CNN.
Mediteran je jedan od najvećih svetskih rezervoara morske i obalne raznolikosti, navodi “Med Sea Alliance”, organizacija koja radi na zagovaranju ribarske industrije kroz bolje prakse. Kažu da veliko zagađenje negativno utiče na bogatu morsku floru i faunu.
Uprkos tome što pokriva samo 0,7 odsto površine svetskog okeana, more ima 7,5 odsto svetske morske faune i 18 odsto svetske morske flore.
Ribarstvo je industrija vredna 4,6 milijardi evra na Mediteranu, a zagađenje vode uveliko je uticalo na egzistenciju 180.000 ljudi koji se oslanjaju na ribolov za preživljavanje, kaže WWF.
UN-ov program za životnu sredinu kaže da je morski ulov u Mediteranu opao za 34 odsto u poslednjih 50 godina, zbog prekomernog ribolova i plastike u vodi.
Studija Arhipelaškog instituta za očuvanje mora u Grčkoj iz 2023. godine ispitala je 25 morskih životinja, uključujući osam delfina, dve morske medvedice i 15 morskih kornjača i u svima je pronašla mikroplastične zagađivače.
Rafael Marfelja, profesor napredne nauke na Univerzitetu Vanviteli u Napulju, kaže da je zagađenje plastikom hitan globalni problem koji prevazilazi štetu po životnu sredinu.
Citirajući nedavni članak u “New England Journal of Medicine”, on ističe vezu između mikroplastike i nanoplastike poznate kao MNP i određenih kardiovaskularnih bolesti: “Sadašnja saznanja sugerišu da MNP mogu da dospeju u krvotok gutanjem ili udisanjem, izazivajući upalu i oksidativni stres. Vremenom, hronična izloženost MNP može ubrzati napredovanje ateroskleroze i povećati verovatnoću kardiovaskularnih događaja”.
Zagađenje plastikom smatra se “stalnim” zagađivačem, što znači da jednom kada postane invazivno, ostaje tu gde jeste. Ako ljudi ne učine svoj deo posla da zaustave pošast zagađenja vode, odmor na Mediteranu iz snova mogao bi se uskoro pretvoriti u noćnu moru.
(021)
