Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) uključio je crveni meteo-alarm i objavio da možemo da očekujemo ekstremne vrućine do 17. jula.
Često se izdaju preporuke za ponašanje ljudi kada je napolju od 35 do 40 stepeni, ali šta je sa našim automobilom?
Dok je većina svesna da se za njega treba pobrinuti zimi zbog niskih temperatura, on zapravo teže podnosi visoke temperature. Pokazuje to i statistika auto klubova – britanska kompanija RAC, koja pruža pomoć na putu, beleži od 20 do 30% više intervencija kada su velike vrućine.
Verovali ili ne, kada su visoke temperature, najviše stradavaju akumulatori. Oni su posebno izloženi riziku leti jer nemaju hlađenje, a uz vrućinu napolju dodatno se zagrevaju punjenjem i pražnjenjem – tada elektrolit u akumulatoru može ispariti što će ostaviti elektrode izloženim i ubrzati proces stvaranja naslaga. Pritom se leti koristi puno električnih potrošača, ali i drugih uređaja poput klime zbog čega alternator može biti opterećen do nivoa koji onemogućava punjenje akumulatora, piše Jutarnji list.
Prve na udaru s užarenim asfaltom su gume, koje su samim tim i najizloženije leti, naročito prilikom dužih putovanja kao što je odlazak na godišnji odmor. Ako je guma stara, visoke temperature ozbiljno prete njenom fizičkom stanju, naročito ako je nepropisno napumpana. Većina eksplozija guma događa se upravo u letnjim mesecima, a pogrešan pritisak izaziva preterano trošenje, ali i dodatno zagrevanje guma.
Rashladna tečnost motora ključna je za njegovo hlađenje, a motor bez vode može, baš poput čoveka, bukvalno da umre na visokim temperaturama. Pritom nisu uzrok duga putovanja – motor će se pre pregrejati dok stoji u gužvi i radi na leru uz visoku temperaturu vazduha napolju nego u vožnji. Još je gore ako je rashladni sistem oštećen pa rashladna tečenost negde curi.
Zimi je motorno ulje ključno za što bolje podmazivanje prilikom hladnog starta, no visoke temperature su te koje kvalitativno uništavaju i degradiraju ulje bilo da je reč o pregrejavanju motora ili bržoj vožnji auto-putem kada se ulje više greje. Na visokim temperaturama opterećeni su i svi drugi sistemi poput kočnica, kvačila i elektronike, a čak je i gorivo ređe i brže isparava, pa može porasti i potrošnja.
Direktno i jako UV zračenje deluje na lakirane limene površine jednako kao i na vašu kožu – isušuje lak i zagreva ga, što može izazvati njegovo pucanje. Uz to izbeljuje boje, a isto se događa u unutrašnjosti automobila gde temperatura dodatno raste zbog efekta staklene bašte. UV zraci uništavaju boje, naročito na tamnim kao i osetljivim materijalima poput kože, a mogu izazvati i sušenje i pucanje plastike.
Zato je korisno imati presvlake na sedištima, a najbolje je automobil leti parkirati u hladu. Najkorisnija stvar koju možete da kupite je štitnik od sunca kojim ćete zakloniti šoferšajbnu kada je parkiran auto. Gde možete, ostavite i malo odškrinute prozore – to može znatno sprečiti zagrejavanje kabine vozila.
Kratki saveti
Tamni automobili zagrevaju se više od svetlih, a razlika u temperaturi može biti i više od 20 stepeni.
Crni lak na direktnom suncu leti se može zagrejati i do više od 70 stepeni, a temperatura u vozilu može premašiti 50 stepeni.
Snažno sunce izbeljuje tamne boje i u unutrašnjosti automobila, naročito tkanine i kožu, pa je poželjno na sedišta staviti presvlake kako biste ih zaštitili
Jako UV zračenje, visoka temperatura i so u vazduhu koja se ponaša poput finog abrazivnog sredstva na jakom vetru uništavaju lak automobila.
Malo odškrinuti prozori mogu znatno smanjiti temperaturu u unutrašnjosti dok je za izbegavanje pregrejavanja guma bitno da su napumpane na ispravan pritisak.
(Danas.rs)
