Ministar Bratislav Gašić prvi je zvaničnik koji je tokom svoje političke karijere drugi put dobio priliku da vodi resor odbrane u Vladi Republike Srbije. Posle svog prvog mandata u Birčaninovoj 5, Gašić je bio direktor Bezbednosno-informativne agencije, a zatim i ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije, čime je zaokružio iskustvo vođenja ključnih državnih institucija u sistemu odbrane i bezbednosti. U svom prvom intervjuu od stupanja na dužnost naglašava da se strateška opredeljenja u vezi sa razvojem sistema odbrane, zacrtana još 2012. godine, neće menjati.
– Postoji drevna izreka koja kaže da se „čitav svet sklanja sa puta čoveku koji zna kuda ide”. Mi znamo šta želimo i svaki naš korak mora voditi jačanju sistema čiji smo deo, na korist otadžbine kojoj služimo. Upravo to ću tražiti od svih svojih saradnika, od svih pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Insistiraću na povećanju efikasnosti rada, smanjenju birokratije i merljivosti rezultata.
O razlici polaznih tačaka svog prvog i drugog mandata ministar Gašić kaže:
– Odgovor na to pitanje sadrži više aspekata. Ako se zadržimo u okvirima naše institucije i uporedimo stanje pre deset godina sa stanjem danas, misleći pre svega na opremljenost, snagu, uopšte rečeno sposobnost Vojske Srbije da izvrši svoju ustavnu ulogu, možemo konstatovati ogroman napredak. Proces temeljne revitalizacije sistema odbrane još 2012. godine pokrenuo je Aleksandar Vučić. Ministri odbrane posle njega rukovodili su se istom vizijom i davali doprinos postizanju cilja da naša vojska ponovo bude pouzdan bedem pred svakom pretnjom slobodi i nezavisnosti Srbije. Vojska Srbije to danas jeste, premda konačan cilj njenog razvoja i njene željene snage stalno pomeramo naviše. Slična razlika postoji i kada govorimo o ekonomskim prilikama u zemlji. Sposobnost države da uloži u razvoj sistema odbrane direktna je refleksija njene ekonomske moći koja je danas neuporedivo veća nego pre jedne decenije.
One druge razlike među polaznim tačkama dva svoja mandata Gašić vidi u dramatično drugačijem globalnom, pa i regionalnom bezbednosnom kontekstu, koji se, pre svega oslikava sukobom na istoku Evrope.
– Sukob u Ukrajini nas je na grub način suočio sa opasnostima koje nose konfrontacije interesa globalnih sila. Malo ko je pre desetak godina bio spreman da poveruje u mogućnost da se na tlu Evrope dogodi oružani sukob takvih razmera kome u ovom trenutku ne možemo da nagovestimo kraj. Tendencije uspostavljanja multipolarnog svetskog poretka sa jedne i otpori tim tendencijama sa druge strane bili su i tada evidentni, ali je preovladavalo mišljenje da će se sukobi interesa Istoka i Zapada odvijati pre svega na političkoj i ekonomskoj ravni. Danas, međutim, imamo konflikt širokih razmera na Starom kontinentu, koji ima zastrašujući potencijal globalne eskalacije. To što se dešava u Ukrajini mnoge države navelo je na suštinsko preispitivanje do tada deklarisanih bezbednosnih pretnji i strategija za suočavanje sa njima. Ne zaboravimo da u svetskim razmerama postoji još niz neuralgičnih tačaka koje lako mogu prerasti u oružane sukobe, a jedan od očiglednih primera su aktuelni događaji na Bliskom istoku.
U vezi sa uticajem globalnih bezbednosnih potresa na tlo Balkana ministar kaže:
– Republika Srbija ostaje dosledna stavovima koje je predsednik Vučić saopštio javnosti posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost odmah po izbijanju sukoba u Ukrajini. Međutim, region u kome živimo, nažalost, nikada nije bio imun na uticaje konfrontacija među velikim silama. Srbija se i pre nesrećnog razvoja događaja između Rusije i Ukrajine nalazila u izazovnoj poziciji, pre svega zbog situacije u Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija. Politika predsednika Vučića i napori Vlade da se pitanje statusa naše južne pokrajine rešava političkim sredstvima i u okvirima međunarodnog javnog prava nailazili su na opstrukcije pojedinih zemalja i krajnje agresivan pristup privremenih prištinskih institucija. Pokušaji Kurtijeve vlade da takozvanu državnost zaokruži konačnim obračunom sa preostalim Srbima na Kosovu i Metohiji i stravična represija koja se tamo u kontinuitetu sprovodi nad našim narodom, ali i drugim nealbanskim življem, dovela nas je više puta u prethodnom periodu na samu ivicu konflikta. Licemeran stav dela takozvane međunarodne zajednice u vezi sa pitanjem nepovredivosti granica i teritorijalnim integritetom međunarodno priznatih država dobio je još drastičnije forme nakon početka ukrajinskog sukoba. Pritisak koji se vrši na našu zemlju u formi rezolucije Generalne skupštine UN o Srebrenici rezultat je našeg nastojanja da vodimo nezavisnu i izbalansiranu spoljnu politiku, održimo vojnu neutralnost, da brinemo isključivo o sopstvenim interesima i ne zauzimamo strane, a od nas se, u kontekstu pomenutih globalnih konfrontacija, upravo to i očekuje. Svesni smo opasnosti koje ovakve inicijative mogu uneti u, i onako veoma složene, odnose između naroda i entiteta u Bosni i Hercegovini. Pozicija naše zemlje, kao garanta Dejtonskog mirovnog sporazuma, jasna je i nedvosmislena, ali u isto vreme veoma složena. Bilo kakvi eventualni pokušaji nasilne revizije Dejtonskih principa na štetu Republike Srpske su sa aspekta Republike Srbije nedopustivi.
Upitan da oceni nedavno usvojenu rezoluciju Generalne skupštine UN o Srebrenici, ministar Gašić ističe da je rezultat glasanja o njoj sam po sebi najbolja ocena.
– Posle višenedeljnog lobiranja najmoćnijih zapadnih država, strašnih pritisaka i ucena, manje od polovine članica Generalne skupštine Ujedinjenih nacija glasalo je za tu rezoluciju. Zemlje koje čine više od dve trećine svetske populacije nisu je podržale. Ne zaboravimo da podršku nisu pružile ni mnoge važne države islamskog sveta. Sa ispodpolovičnom podrškom takva odluka ne bi bila izglasana ni u jednom parlamentu, ali eto, u Generalnoj skupštini UN je to moguće… Način na koji je ta nesrećna rezolucija usvojena i narativ kojim je obrazložena svedoči o dubini političke hipokrizije dela međunarodne zajednice, ali i o tome da njihova sila i arogancija ipak imaju ograničen domet. Jedna mala, nezavisna i slobodoljubiva zemlja, predvođena svojim predsednikom, uspela je snagom istine i argumenata da tom dokumentu oduzme suštinski legitimitet.
Sagledavajući stanje sistema čije je kormilo preuzeo, ministar kaže da je strateški smer razvoja sistema odbrane zauzet je još 2012. i se od toga neće odstupiti ni za jotu.
– Moja pažnja će prevashodno biti usmerena na pripadnike Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, nastavak opremanja i modernizacije naoružanja i vojne opreme, dakle na jačanje naših sveukupnih odbrambenih kapaciteta. Naša vojska mora biti snažna, sposobna i spremna da osujeti svaki pokušaj ugrožavanja slobode i nezavisnosti Republike Srbije. Podvlačim – naša vojna moć nije pretnja bilo kome u okruženju, nego isključivo instrument odvraćanja od bilo kakvih agresivnih namera prema Srbiji i srpskom narodu.
Čovek će, potvrđuje Gašić, biti u središtu njegove pažnje.
–Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije prevashodno čine ljudi i briga o njima će biti prva stavka na mojoj agendi. Najsavremeniji borbeni sistemi, tenkovi, avioni, naoružanje i oprema sami po sebi ne znače nam ništa ukoliko nemamo dovoljan broj sposobnih, obučenih i motivisanih ljudi da njima rukuju. Stoga ćemo nastaviti sa merama sveobuhvatnog poboljšanja materijalnog položaja pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije te unapređenja uslova njihovog života, rada i obuke. U tom pogledu do sada je urađeno dosta i biće još više. Želim da vojnu profesiju učvrstimo na pijedestalu koji je oduvek imala, da naš oficir, podoficir, profesionalni vojnik i vojni službenik budu i materijalno zbrinuti i poštovani u društvu. Njihov posao je težak i odgovoran, pun opasnosti i odricanja počev od školovanja do poslednjeg dana u službi. Ti ljudi su Srbiji uvek na raspolaganju, spremni da za njenu slobodu daju sve što imaju. Ponosan sam što smo mi, kao političko rukovodstvo, stali iza stanovišta da država konačno mora naći načina da tim ljudima i njihovim porodicama obezbedi kvalitetniji život. Očekujem da u narednom periodu, posle detaljnih analiza, izađemo sa novim konkretnim i uravnoteženim merama u vezi sa poboljšanjem materijalnog položaja pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Želim da mladi koji još nisu doneli odluku o svojoj budućoj profesiji čuju ove reči i požele da postanu deo našeg stroja.
Prvi čovek Ministarstva odbrane ističe da je upravo od 1. juna otvoren novi ciklus konkursa za specijalne jedinice.
– Reč je o trećem ciklusu prijema novih pripadnika u specijalne jedinice Vojske Srbije. Ovoga puta to su 72. brigada za specijalne operacije i Odred vojne policije specijalne namene „Kobre”. Uslovi konkursa ostaju nepromenjeni i ja pozivam sve mlade i sposobne ljude koji vole svoju zemlju i svoju vojsku, koji žele da budu deo elite da se prijave i dođu na selektivnu obuku. Biće teško, biće izazovno, ali oni koji savladaju sve izazove, biće u društvu najboljih.
U vezi sa odlukom o eventualnom vraćanju obaveznog služenja vojnog roka, ministar Gašić kaže:
– Ministarstvo odbrane i Generalštab Vojske Srbije sačinili su objedinjen predlog više modela obaveznog služenja vojnog roka koji je upućen predsedniku Republike. Reč je o veoma obimnom dokumentu koji sadrži detaljne procene, proračune i implikacije svakog pojedinačnog modela koji se razlikuju prema trajanju i broju uputnih rokova tokom jedne godine. U narednom periodu ćemo u konsultaciji sa predsednikom Republike i vrhovnim komandantom Vojske Srbije doneti odluku o eventualnom upućivanju predloga Narodnoj skupštini u vezi sa ukidanjem Odluke o suspenziji obaveznog služenja vojnog roka.
Njegov lični stav po tom pitanju ogleda se u činjenici da pripada generaciji za koju je vojni rok, kako kaže, bio neizostavni element sazrevanja, dug slobodi u kojoj smo se rodili, čin patriotizma.
– Naravno da lično podržavam vraćanje obaveze služenja vojnog roka, ali još važnije – tu odluku podržavam i u kapacitetu ministra odbrane jer su me najstručniji i najkompetentniji ljudi našeg ministarstva i vojske uverili da je to neophodan korak u izgradnji odbrambenih potencijala naše države i otpornosti društva na brojne bezbednosne izazove. Zato je važno da, kada javno govorimo o obaveznom vojnom roku, jasno razdvojimo naše lične stavove i emocije u odnosu na bezbednosni i odbrambeni interes naroda i države. Ne zaboravite da se to isto pitanje razmatra i u savremenim zapadnim društvima u kojima veze vojske i naroda nisu ni izbliza tako gusto isprepletane kao u Srbiji. I to se ne čini radi dnevne politike ili u nedostatku tema za javnu diskusiju, već isključivo kao razmatranje strateškog odgovora društva na potencijalne bezbednosne pretnje.
Ministar potvrdno odgovara na pitanje da li možemo očekivati stabilan kurs i u vezi sa opremanjem Vojske Srbije.
– Proces opremanja i modernizacije naše vojske je daleko odmakao. Da sve ove godine nisam bio deo bezbednosnog aparata i da, sticajem okolnosti, nisam bio upućen u dinamiku opremanja Vojska Srbije, danas je ne bih prepoznao. Nema sumnje da ćemo ostati na dosadašnjem kursu kada je reč o nabavci savremenog naoružanja i vojne opreme. Iskoristićemo svaku mogućnost razvoja i proizvodnje sredstava NVO u okviru domaće pameti i sopstvene privrede jer to je, bez ikakve sumnje, najbolja opcija. U slučajevima gde to objektivno nije moguće, na svetskom tržištu nabavićemo ono što prema karakteristikama, ceni, perspektivama održavanja, obuke i slično najviše odgovara našim potrebama i interesima.
Javne kritike da bi se eventualnom nabavkom višenamenskih borbenih aviona „rafal” narušila vojna neutralnost Republike Srbije ministar Gašić odbacuje.
– Te izjave otkrivaju nedostatak kompetencije ljudi koji su ih izneli. Mi smo do sada naoružanje i vojnu opremu nabavljali na svim meridijanima – i od istoka i od zapada. Naša vojna neutralnost znači da nećemo da budemo deo vojnih saveza, a ne da ćemo da se izolujemo. Svojevremeno nabavka „pancira” ili helikoptera Mi-35 nije značila da se okrećemo Rusiji, niti je kupovina FK-3 značila da ćemo u vojni savez sa Kinom, kao što ni kupovina „Erbasovih” helikoptera H145 pa ni eventualna kupovina „rafala” ne ukazuje na to da ćemo ući u NATO. Tačno je da tako velika i skupa nabavka ima svoje ekonomske i političke implikacije, ali ni u kom slučaju ne znači da odustajemo od politike vojne neutralnosti.
Pristup pitanjima međunarodne vojne saradnje ostaje, takođe, nepromenjen.
– Međunarodna vojna saradnja je tačka preseka naše spoljne politike i politike odbrane. U tom smislu naša pozicija je jasna i poznata svim našim partnerima. Srbija u domenu odbrane ostaje privržena razvoju saradnje sa svim državama na principima obostranog interesa i uzajamnog poštovanja. Naša vojna neutralnost pruža nam upravo tu vrstu manevarskog prostora da odluke sa kim ćemo i kako sarađivati donosimo samostalno i isključivo u skladu sa našim nacionalnim interesima.
Pokretačka snaga za napredak sistema koji mu je poveren ministar Gašić vidi u dve važne i neodvojive dimenzije.
– Prva je materijalne prirode. Moj posao kao ministra odbrane biće da u saradnji sa predsednikom Vučićem i Vladom Srbije pokušam da obezbedim što je moguće više sredstava, dakle snažno i stabilno finansiranje sistema odbrane. I ja sam siguran da će, zahvaljujući strateškom opredeljenju države da jača svoju odbranu, to biti moguće. Sa druge strane naša jedra pune se i onim drugim vetrovima čija se snaga ne može izraziti u materijalnom smislu. To je osećaj patriotizma, časti, pripadnosti, vrednosti… Moral je uvek bio i biće tema kojoj ću posvećivati prvorazredni značaj.
Ministar posebno izdvaja negovanje tradicija, kulturu sećanja.
– Svi mi, pripadnici sistema odbrane, od ministra do vojnika, moramo biti svesni da smo deo jednog posebnog društvenog sloja koji se izdvaja ne po svom položaju, nego po misiji. Ta misija nije počela niti će se završiti sa našom službom ili mandatom. Mi smo deo kontinuiteta doprinosa opstanku ovog naroda koji traje već vekovima. Naša volja da budemo sposobni i spremni da branimo svoju zemlju i narod nije, niti može biti zasnovana samo na onome što je danas. Naši su koreni duboki i sežu do onih koji su uzdigli mač na Kosovu polju i onih koji su se sa zavojevačima tukli na Mačkovom kamenu, koji su jurišali na bajonet uz obronke Cera i Kajmakčalana… Svi koji obuku uniformu i stanu pod zastavu treba da osete vekove našeg trajanja i negde duboko u sebi čuju borbene pokliče onih koji su ta znamenja nosili pre nas.
Na pitanje da li je u sistemu odbrane nešto ostalo isto u odnosu na 2014. godinu kada je prvi put postao ministar odbrane, Gašić kaže:
– Za mene je nepromenjen osećaj velike časti i odgovornosti zbog poverenja koje mi je ukazano da vodim jednu od najznačajnijih institucija u našoj zemlji. Posebno zbog toga što Vojska Srbije u očima naših građana ima posebno mesto i uživa najveće poverenje. Ono što se, takođe, nije promenilo je profesionalizam i posvećenost pripadnika ovog sistema. Zahvaljujući njima, već od prvog dana imam osećaj da nikada nisam ni napustio Ministarstvo odbrane.
192.rs
