Besedom o značaju pozorišta glumac Goran Šušljik otvorio je sinoć u Novom Sadu ovogodišnje, 69 po redu izdanje Sterijinog pozorja koje će do 3. juna okupiti u srpskoj Atini brojne umetnike, poslenike kulture, prijatelje, goste… Takmičarski program koji prati festivalski slogano „(Post)apokaliptične svetlosti pozornica” počeo je predstavom „Bilo jednom u Novom Sadu” Andraša Urbana u izvođenju Novosadskog pozorišta/ Ujvideki sinhaz.
Goran Šušljik, dvostruki laureat Sterijine nagrade za glumu, prisetio se u besedi svog prvog odlaska u pozorište sa ocem na predstavu „Kir Janja” Jovana Sterije Popovića u rodnoj Subotici, kao i prijemnog ispita na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, koji je, kako je primetio, bio drugačiji od Brukove definicije pozorišta: „Jedan čovek prolazi preko praznog prostora. Drugi čovek ga posmatra. To je pozorište. Po Bruku.”
– Moglo bi biti, ali po onome što se meni dogodilo, i nije. Nekih dvesta ili trista metara dalje, pre mnogo godina, ulazim u neku vrstu učionice u kojoj je mala scena. Hodam do kratkih stepenica. Koračam po njima, stupam na scenu i hodam do neke stolice. Od stola, podno scene, iz polumraka, stižu pitanja. Zašto ste hodali tako sporo…? Kažem: ne razumem pitanje, to nije bila nikakva gluma, u stvari ne znam zašto. Došao sam da polaže prijemni kod Radeta Šerbedžije, nije bio u sali. Nisam primljen. Glas koji mi je postavljao pitanja bio je, posle se ispostavilo, glas Bore Draškovića, prisećao se Goran Šušljik uz nastavak:
– Nekih sedam-osam godina kasnije, baš nekoliko metara odavde dobio sam Sterijinu nagradu za glumu, za ulogu Skapina u predstavi Pozorišta na Terazijama „Lukrecija iliti Ždrelo”, u režiji Jagoša Markovića, koja je 1995. godine osvojila devet nagrada. Predsednik žirija te godine, Ljuba Tadić, pita me nekoliko meseci kasnije, u salonu Jugoslovenskog dramskog pozorišta: „Znaš li zašto sam ti dao nagradu?” Pitam, zašto? Zbog onog dela, kaže Ljuba, kad ćutke, slomljen i sam, hodaš s jedne strane scene ka drugoj. Tamo gde ti je stajao čamac. Mnogo si, brate, igrao, urlao, lomio se, ali eto, zbog toga kako si prilazio tom čamcu, zbog toga hoda eto ti nagrade. Gledam u one njegove ogromne oči, a on se grohotom nasmeja.
Tadićev govor, na moju nesreću u salonu JDP-a, dodao je Šušljik, čuo je i Bogdan Diklić, koji me je kasnije godinama „ubeđivao” da sam Sterijinu nagradu zapravo dobio za scenski pokret, a ne za glumu.
Goran Šušljik prisetio se i angažovanja u dramskoj sekciji u Zmaj Jovinoj gimnaziji u Novom Sadu, u kojoj je prvi put ugledao jednu od najvećih evropskih glumica: Jasnu Đuričić. Pomenuo je i da je u nekadašnjoj knjižari u foajeu SNP-a, u kojoj je radio, uzeo jednom prilikom umesto sedmodnevne plate knjigu Sabranih dela Marina Držića iz koje je učio o renesansnom pozorištu i spremao ispit na trećoj godini studija. Posebno je pocrtao i predstavu „Hadersfild” JDP-a i ulogu Raše za koju je dobio 2005. godine Sterijinu nagradu…
– Oprostite što sam ovu priliku iskoristio da pričam o svom životu. Obično sa ovog mesta pričam o tuđim. Ukrao sam ovu privilegiju. No, jedan život ne može da se ispriča jednom besedom. Ali, jednom pozorišnom predstavom može da se ispriča priča o svim ljudima, od postanka sveta do njegovog kraja. Zato smo mi večeras na Sterijinom pozorju. Verujem da će se sledeće večeri, nakon sudnjeg dana, kada i ako do njega dođe, dogoditi pozorišna predstava koja će svedočiti o njemu, sudnjem danu i životu pre i nakon njega. Barem jedan glumac će hodati scenom, i barem jedan će ga gledalac posmatrati. I bi pozorište!, naglasio je Goran Šušljik, proglasivši otvorenim 69. Sterijino pozorje.
Selektorka 69. Sterijinog pozorja Ana Tasić odabrala je sedam predstava iz regiona za takmičarski program 69. Pozorja, kao i tri za međunarodni program „Krugovi”. Miroslava Radonjića direktora Pozorja, podsetio je da je sledeća festivalska godina jubilarna.
– Ono što je specifično ove godine, jeste da imamo manji broj predstava iz Srbije. Imamo i tri praizvedbe savremene srpske drame što je najvažniji segment Pozorja, budući da ono promoviše savremenu dramaturgiju. Sve predstave koje će biti prikazane tematski su objedinjene donekle, potragom za značenjem u vremenu u kom živim, kaže Radonjić.
Novina na ovogodišnjem festivalu jeste program: „Filmski krugovi” na kojem će biti predstavljeno šest filmova na temu „jugoslovenstva”.
